Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

824

љаше да би желела да види Анку венчану са природним Србином: она је при томе говорила, да на њене ћерке, које су поудаване у Мапарску, нико и не осврће главе, а да су се удале у отаџбини својој, оне би биле највиђеније, п прве међу најодабранијим српкињама, Те речи чињаху се Јефрему да су само завист. А Анка мислећи о браку са Михановићем, већ је сматрала како ће бити велика госпођа код двора аустријског цесара, и говораше свима, да се пре неће никако удати, него поћи за Србина.

Та малена, Фамилијарна драма, имала јете последице, што је се Михановић, који непрестано долазаше у кућу Јефремову, и који се бејаше врло зближио са његовом Фамилиом, упознао са плановима Милошевих противника. Од то доба п он ступи у њихово коло.

Но најјасније је од свију сваћао ток целе интриге, која се плела противу Милоша, пуковник Хопес, коме, не имајући никака друга званична посла, неостаде ништа друго до да прати оно, што се догађа око њега. Хопџес, који је пмао потанко наставлење од инглескога. посланика у Дариграду, лорда Понесонби, који од пнглескога конзула у Влашкој добијаше најтачније извештаје о сплеткама Симића и Протића, п најзад преко својих властитих агената он се убеди да је опасност која грози Милошу далеко опаснија, него што мисли и сам књаз. Хоџес је знао готово свакога попменце, који је био против Милоша у самој Србији; за њега небејаше тајна, ни шуровање Михановића, Јефрема и Вучића; но он је држао да је Русија главни покретач те целе завере, — Русија, чији интереси бејаху сасвим противни интересима Инглеске. Хопес је добро познавао п онај значај, п уплив који пимађаше Србија међу осталим јужним Славенима, он је појмао, да је тај значај био оваплоћен у Милошу п да је тесно скопчан са. његовим пменом; па је с тога свакојако гледао, да одбије Мллоша од Русије п Аустрије. Хопес, на једноме своме састанку са Милошем у лето 1887 године, рече књазу, да му Инглеска нигда неће одрећи своју заштиту, и да неће допустити ни једној држави да се меша у његову унутрашњу управу у Орбији. Сутра дан Милош посла Хоџесу Кунибера са оваким питањем; каким услугама може њему притећи у помоћ Инглеска, ако дође до тога У колико се он може ослонити на њезину припомоћ» и како му може бити од користи она држава, која је тако удаљена од Србије Хоџес му на то одговори, да је се Ипглеска решила да призна Србији сва њезина права политичка, п да недопусти ни Порти ни Русији да се меша у њене унутрашње послове, ни да јој намеће систему управе, која неодговара пнтересима српским. Што се тиче срества, којима