Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

325

би Инглеска натерала да се поштује њен глас за Србију, Хоџес је говорио, да је Инглеска толико пута указивала помоћ п удаљенијим од ње покрајпнама, него што је Србија; даље говорио је да је зато довољан цигло њен наравствен уплив, коме у свако време може притећи упомоћ и матераилна сила. Једини услов, под којим инглеска, влада обећава своју потпору Милошу тај је: да књаз мора остати веран оним обвезама и оним одношајима који су га везивали са, отоманском царевином, да чува интересе Високе Порте, као своје, и да сматра да му је сваки онај непријатељ који се стара посредно пли непосредно да зада удар целини или независности те царевине. На то му Кунибер одговори да се Инглеска и Порта могу слободно ослонити на то, да ће Милош остати веран султану, ако се само узиоштују она права, и оне повластице, које су поклоњене Србији; даље говораше, да је и књаз и народ задовољан са оним политичким положајем, који има Србија, и да је и Милош, а тако и сви они који су му одани, далеко од те празне маште да створе југославенску паревину; да су они потпуно у то уверени, да од револуције нема никаква добра, и да би Србија можда, кад би прешла у другу си стему управе престала бити и она полунезависна кнежевина, као што је сад; и напоследку да је једито срество да Срби остану верни Порти и чав да се помаже Орбији, може бити тачно чување оних добитака, који су јој признати хатишериФима 1830 и 1883 год, а да не подкопава Турска Србију, као што то ради од некога времена Јусифпаша. Кад је Милош саслушао речи Куниберове, он је опет остао при своме пређашњем убеђењу, да Инглеска неће имати довољно срества, а може бити и добре воље да га подпомогне у борби са Русијом у опасноме часу. Он је говорио да му је веома тешко да дође у онако зависан од Русије положај у коме се находе књажеви влашки и молдавски: но у исто доба он је признавао, да баши ако се одцеци од Русије, да ће се морати опет подвргнути — или Инглеској или другој којој држави, то је све једно; најзад гласови који непрестано стизаху из Цариграда, непрестано га утврђаваше у томе, да је руски уплив на Порту у то доба био силнији него уплив Инглеске и Француске.

Милош не даваше одсечна одговора Хопесу, него чекаше како ће ствари даље тећи. На сваком новом састанку са инглеским конвулом, Милош је држао код себе каквога српског чиновника, који је био највише одан Русији, и сав разговор са Хопесом беше огранизен на новинарска извешћа, или питања из опште политике. Но у то време Милош поручи Куниберу да одржи тајне сношаје са Хопесом.