Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

926

У осталом, њих на скоро опазе старешине које се скупљаху у Јефремовој кући, па покушаше да преко Михановића уклоне Кунпбера из Србије. Аустријски конзул заузме се живо око тога, и посла Милошу ноту, у којој називаше Кунибера старим карбонаром који је протеран из своје отаџбине; окривљаваше га као да он стоји у свези са угарским завереницима, п умишљајима против Аустрије, да је својим изразима вређао аустријску владу, па п самога цесара, и потвараше да је он у опште био конзулу препрека којом му је сметао да ради своју дужност. На основу тог окривљења, Михановић је захтевао да Милош уклони Кунибера из Србије. Милош саопшти ту ноту самоме Куниберу, пред Вучићем, п када се Кунибер узе бранити од потварања аустријскога конзула, Милош се обрну Вучићу п рече, да се поступци Михановића даље не могу подносити, п да ће се он тужити на њу Беч, и молити да га удале пз Србије; а Куниберу заповеди да одек Михановићу, п да та у пме његово запита, на чему је основано његово окривљавање, и ко му је дао податке, по којима је он мотао склопити таку тужбу. Између аустријскога конзула и књажевога доктора, деси се занимљива сцена (призор). Кунибер предавајући Михановићу питање Милошево, предаде му и свој пасош, на коме беше потписан маркиз Гропало, сардински министар у Цариграду, који доказиваше да Кунпбер нпје био политички изгнаник. Михановић охоло одговори, да он није никоме дужан давати одговора ни о својој радњи, ни о сресствима којима добавља разне податке; чудио се, што се Кунибер није обраћао њему за заштиту, на коју је имао право као сардински поданик, п изводио је пз тога закључак, да Кунпбер ни у длаку не поштује Аустрију. Књажев ДоЕтор, увређен нагтлошћу царскога конзула, овако му одговори: „ако сматрате мржњу спрам Аустрије за преступ, онда у томе нисам крив само ја један, већ п сви моји саотечественици; но за таке преступе не казне закони моје отаџбине.“ Онп се растадоше, веома расрђени један на другог. Излазећи из куће, у којој беше аустријски конзулат, Кунибер срете секретара земунскога ђенерала, п објасни му за што је бло код Михановића. Земунски чиновник умири Кунибера, говорећи, да ђеперал већ зна за неумесне захтеве конзулове. Милош замоли бечки кабинет, да позове Михановића натраг, а њему самоме посла оваку поруку, да од сада прекида сваку свезу с њим и да ће му његове хартије, не прочитане натраг повратити. Завада књаза са Михановићем, изазвала је у Јетрему ново незадовољство противу брата. ("7)

Међу тим непријатељи књажеви нису дремали. Ђорђе Протић продре у Русију п даде цару Николи, баш кад је био маневар у ва-