Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

388

му намеру да ће да их подигне противу Порте, чим она дође у шерипап, с том цељу, да оснује голему славенску царевину, која неће ни од кога зависити; тврдили су, да он стоји непрестано у тајним дотпцајима са босанским и албанским незадовољницима, да их непрестано пострекава да се буне у оба краја, и да пм је давао новчану помоћ. За тим подсетише и на оних 250.000 гроша које је 1880 године послао Милош Мустафи-паши Албанскоме, но које ухвати паша Нишки. Даље тврђаху, да је Милош добро живио са Али пашом Видашћем, напоменуше од 1827 год. дарове Али Беју и заступање албанских војвода после њихове пропасти. Даље су тврдили, да је Милош чак био у дотицају са Мисирским пашом, и да је с њим уговарао да удари на престолницу царевине, са две стране, и да објави своју самосталност. Казпваху како он често нарушава последње хатишерие, и како прима хришћане из суседних крајева Турске, који су често долазили у Србију без икаква посла; окривљиваху га, да он жестоко поступа са београдским Турцима, којима он токор се не допушташе да обрађују своје њиве које су имали у околини града; окривљиваху га, у томе што он свакојаке буне у земљи утишава сам, а не са пашом, као што то гласи хатишериф, дакле да не врши ни тај услов. И најзад, да он као вазал портин нигда није давао заштите ни једноме Турчину. Ова та потварања доказиваху они догађајима, које изношаху у варљивој светлости. Непријатељи српскога књаза, морали су да се одрекну од сваког патрпотског осећања, које лежи на срцу сваком честитом Србину, па да се реше на то, да окриве свога књаза пред Портом тиме, што он усрдно дочекује хришћане пи браћу своју што пиште од зулума турских чиновника, да га окриве што подиже народну војску, и што предпоставља интересе свога народа, интересима, Турским. За људе, који су се развили до таквог непоштеног стваћања, одношаја, већ више није било могуће, да се поврате на трави пут. У посланици, коју ови људи написаше да је оправе у Русију, говораше се по највише о деспотизму Милошевом, о томе како старешине немогу већ више остати под његовом управом, а местимице уврзоше и по где коју реч о томе, како Милош мрзи на руску владу и како стоји у добрим одношајима са инглеским конзулом. Потварачи говораху да инглески конзул има безгранични уплив на књаза, који ништа не предузима без његовог савета, тако, да је све пријатеље Русије, све који су имали несрећу да се ма чим недопадну Хоџесу, Милош уклањао од посла. По њихову мишљењу, тешко је предвидити докле ће дотерати уплив инглеске у српске послове; у таким условима уплив Русије и њена заштита над Србијом скоро ће изгубити,

ОрвиЈА и Русија, 99