Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

384

сваки значај. Најпосле, на крају посланице, они мољаху рускога цара, да не меша народну наклоност Б себи са нерасположајем књаза, мољаху га да неостави народ без његове заштите и да учини једнол крај књажевом самовлашћу и несрећама које је бајаги његова управа навукла на Србију (:%)

Јефрем Обреновић и Тома Вучић вратише се у Србију, пошто свршише своје договоре у Оршави, и пошто оправише своје тужбе вуд су хтели. У тај мах Милош увређен том јавном радњом против себе, одлучи да их ни једнога не прими у службу. Шта више људи који стојаху до Милоша захтеваху, да Јефрем п Вучић буду једном за свагда протерани из Србије, но Милош протера само Вучића, који се настани у Земуну, па одатле непрекидаше своју свезу са онима воји осташе у Србији. Затим буде скупљен совет и неколиви понајважнији чиновници, којима Милош проприча све штогод је знао о путовању Јефрема и Вучића у Оршаву, и позва све, који љубе своје отачество, да прекину сваку свезу са кривцима. Од то доба, Јефрем и његови приврженици, никако се п нерастајаху од аустријскога конзула; а Милош је се готово сваки дан виђао са инглеским конзулом и Кунибером, који та непрестано приволеваху, да стане под заштиту Великобританске. Но Српски је се књаз опета двоумио, позивајући се на народ, који воле Русију пи клони се од сваке друге државе. Положај обе партаје постајаше из дана у дан све натегнутији. Питање о променама у унутрашњој управи не помицаше се ни корак напред, и сви су чекали да га реши туђ утицај.

У то доба, Милош се лаћао то овога, то онога посла, али то ни уколико не промени стање ствари. Тако указом од 28 Септембра он прекрсти: исправничество, па га назва магистрат, управитељни совјет назва књажевским совјетом, а канцеларију своју назва придворном; другим указом, тога истога датума. осим магистрата и совета би установљена средња судска инстанција, којој оста старо име велики или високи суд; указом од 30 Септембра би обнародован лични склоп совета, и великога суда. '">)

У половини Октобра стиже извештај од српског агента у Букарешту, да у Србију долази крилни-ађутанат цара Николе, пуковник књаз Вас. А. Долгоруки са веома важном поруком књазу Милошу. Непријатељи Милошеви обрадоваше се мислећи, да кнез Долгоруки иде право са заповешћу, да промени управу у Србији. Милош би узнемирен и брзо посла Куниберу у Београд писмо, у коме му јављаше о тој новини, и мољаше га да је саопшти инглискоме конзулу. Хопес поручи Куниберу да пошље књазу његов савет а то је: дау