Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

995

својим преговорима са руским атентом говори вазда са свеколиким · поштовањем према Русији, но да се чврсто држи тога, да је Русија, само заштитничка држава, а да не сме „прописивати“ никаке законе, и ако се она стане мешати у српске послове, да је великобританска, вољна да покаже своју последњу заштиту. Глас, да у Србију долази Долгоруки, подејствова тако псто силно п на оне, који стајаху у8 Милоша. Они стадоше журити Милоша да обнародује она четири основна закона, која је саветово Хоџес одпре, да се приме; но већ је било касно, и укав о томе не изађе на свет пре доласка, Долторукота. Милошу изађе за руком да пре њега учини један посао, а то је: он заповеди да се одмах изврши судска осуда над Стојковићем, који је пре тога на неколико месеци правио у Влашкој заверу против Милоша. Аврам Стојковић би кажњен и тело његово буде изнешено народу на ВИиДИЕ.

Не гледећи на то, понашање Долгоруког према српском књазу бејаше сасвим противно понашању барона Рикмана. Срби су радознало ишчекивали да се међ њих јави представник једне благородничке руске фамилије, и мишљаху да ће у њему видити човека жесточија гласа, и одсечнијих потраживања, него што беху пређашњи руски агешти, по већој чести туђинскот порекла. Упоређење беше у корист преставника старо-руске Фамилије. „Руски чиновници, нарочито немачког порекла, писао је доцније доктор Милошев, охоли су до зла Бога у своме понашању. Напротив, виша аристократија, која је рођена п васпитана у сјајноме друштву, вазда има известну спрему љупкости, и највиније сенке учтивости. Такав је бло млади кнез кога, је дар Никола послао у Србију. Избегавајући охола говора, и оне вређајуће навике, којима се одликоваше барон Рикман, он је показао према књазу ону марљивост и предуслужност, коју заслужује владар сваке земље, па ма она била и тако малена као што је Србија. Особито је у друштву пазио на сваку уљудност, коју захтеваше положај српскога књаза, и нигда не казиваше ни зашто је дошао, пи шта хоће. Књаз Долгоруки беше послат да се непосредно разговори с Милошем, и ничим није прелазио границе свога пуномоћија. Он оста љубазан према Милошу а лаћајући се посла позва к себи директора књажевске канцеларије Јакова Живановића. Ево шта о томе збори сам Живановић. „Кнез Долгоруки разговарао је самном пун четврт сахата. Он ме је питао дали би добро било да се обнародују неколике тачке, које би гласиле о слободи личности и имања о укидање кулука, о томе да се државна каса подвргне совету и. т, п2 ја му одговорих, да против тога неће нико ни речи рећи. Тада,

22%