Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

986

и он заповеди да му све тачке изложим у обичној форми. Ја заисках, од њега хартије, да напишем одма то што ми рече п сврших с њим то, да се о тој ствари разговорим с књазем. Он ми даде хартије, и ја сведох његове мисли на форму указа. Кнез Долгоруки одобри од речи до речи,“ Тај указ беше написан баш на оним истим основима, које је још пређе предлагао Хопес. Нема сумње, да је и Кнез Долгоруки предлагао ивановићу своја питања, пошто је се најпре званично разговорло са Милошем. Таким начином сви су били у неколико спремни на оно попуштање, које је морао сада учинити Милош. Но небеше у томе главна порука, која је дата кнезу Долгорукоме. Он је се морао најпскреније разговорити са Милошем, о одношајима, његовим према Русији п Инглеској.

Због овога кнез Долгоруки имао је сутра дан, по своме доласку, састанак са Милошем; на томе састанку осим њих двојице, никога више небејаше, јер је Милош објавио, да он не само разуме руски, већ и да се може, употребљавајући у разговору српски језик, изражавати доста појмљиво за свакога Руса, па му тако нетребају никако тумачи, Но и ако је тај састанак блпо потајан, опет је сам Милош својим приближенима испричао о свему, што је се на томе састанку говорило, и ево шта о томе вели сам Кунибер. Он прича, да је кнез Долгоруки отпочео свој разговор са Милошем напоменом на оне услуге које је учинила Русија Србији, на оне знаке благоволења, које је цар указао самоме српскоме књазу, и из тога је извео закључак, да цар има право да се нада поверењу и оданости како од српског народа, тако и од његовог књаза. Долгоруки је доказивао, да Русија нема никакве користи од Србије, п да сеу својим пословима није поводила ни по каким себичним интересима, већ да је жедила само да користи народу и земљи, која јој је близка по племену, језику и вери, п да су савети, које је она давала књазу имали само ту дељ, да ујамче миран и сретан опстанак народу, који је ценом својих витешких бојева, откупио своју слободу. Што се тиче тих савета, то цар имао је право да ишчекује да ће се примити и извршити; но на жалост, он зна да књаз, може бити под упливом пострекавања какве државе, која супарничи са Русијом и неколико лажних пријатеља, који злоупотребљују његовим поверењем, узео је за правило да пренебрегава те савете, п да је се одлучио да свакоме збори о томе како га тишти заштита Русије, пи да би желио да је се отресе п ослободи у пркос знатном делу народа свога. За тим је корео Милоша, но веома фино, што се он дружи са инглеским конзулом, и што одношајима са Русијом претпоставља добре одношаје са Ве-