Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

942

одликујућа својства, која имају само неколики, и због који је неизгладиво урезао у српска срца своје име. Тако исто и кнез Долгоруки би усхићен искреним осећајима господара и свију чиновника наших, а највише тиме, што је очито видио како су Срби благодарни одиста заштитничком двору. Он је говорио да му бејаше међу Србима као у средини својих рођених и своје Фамилије,“

Тога дана Милош је опет писао Куниберу: „Кад сам вас трећи Дан известио да је дошао кнез Долгоруки, кога је цар послао к нама са особитом поруком, то онда, држим да је потребно да вам саопштим и то, да је своју поруку најпохвалније извршио. Данас дајем у част његову гозбу, преко сутра он одлази. Његова порука није била никаке важне политичке цељи, и тицаше се само обичвих питања и одношаја, које сам и до сад имао са Русиом, као са заштитничком државом. Овом приликом он је се могао упознати са стањем Србије п уверити се, да су неоснована она окривљивања, која подигоше оладачи наши на нас, п због којих задобише стидно име „лажљивци“. Знајући да инглесњи конзул са највећом пажњом прати бављење кнеза Долгорукога у Србији, поручујем вам да му саопштите ово писмо, као другу вашем“.

У среду 20 Октобра кнез Долгоруки оде из Крагујевца, кога испрати чак до иза вароши књаз и сви чиновници са пуцњавом из топова; њега је успут пратио српски агент Михајило Герман, п они се упуте преко Свилајнца, Милановца п Текије у стару Оршаву, где су морали издржати установљени карантин. Он је носио са собом велики број екземплара (примерака) указа од 16. Октобра п раздавао га је по свим српским варошима п селима, кроз која је пролазио. Свуда благослови народски дочекиваху тај указ. Док се је Долгоруви бавио на карантину, њему послаше онај број „Српских новина“, где је било описано његово бављење у Србији. Кнез је био веома дирнут тим описивањем, прегледа га три пута, па онда рече Герману. „Тај опис дарнуо ме је до самога срца. Ја нећу нигда заборавити оно време, које сам провео у средини српских јунака, који су ме са толиким поштовањем дочекали; а ове новине понећу у Петроград као успомену мога бавлења у Србији“ :8),

Тако прође холуја, које се бојао не само Мидош и његови приврженици, већ и пнглески конзул, п од које очекиваху много непријатељи Милошеви, који су писали нањ тужбе у Оршави. Истина, права свакога Србина бејаху поширена, но власт књаза и советника, остала је готово као п пре у оним истим границама, а тако исто бе-

Јаху утврђени добри одношаји књаза према заштитничкој држави;