Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

346

манске Порте. С друге стране конзул је морао световати књаза и остале старешине да се чувају од подбадања ма које државе, која би им стала говорити да не врше обвезе према Порти; а особито да се чувају обећања да разшире њихову терпторију (земљу) пили да буду сасвим самостални — обећања, која као да би могла бити удица да се увуче Србија у туђе планове. Шта више инглеска влада узе потварати на Русију: она је тврдила да је Русија готова да да Аустрији малу Влашку, Србију, Босну, па и Албанију, да би сама могла слободно управљати у осталим крајевима јевропске Турске. Таква пресна измишљотина управо је противуречила свима предањима руске политике, која бејаху установљена од времена Екатерине П. и веома лепо сведочаху како се у то доба инглеско министарсво плашило од руске политике на Истоку. Само је онај могао веровати у истину те измишљотине: који је допуштао, да су себични планови Русије према истоку толико силни, да могу заглунути право сведочење минулих десетних година које је тврдило, да је аустријско господарење на Дунаву опасније од празног господарења блистателне Порте. „Најзад беше речено у наставлењима које је лорд Палмерстон бпо послао Хопџесу, установа ђенералнога консулетва у Београду служи као доказ истинске п законште политике коју хоће Велпкобританија да води са Србијом, као засебном државом на супрот другој држави, која је досад радила преко тајних агената п мрачних сплетака. Инглески конзул не треба ни најмање да се збуњује, што громко изказује назоре своје владе у томе обзиру“. Хопес прочита Куниберу, све депеше које је био подобијао, и замоли га да упозна и Милоша са оним што сеу њим казује. Кунибер му одговори, да пскључиву заштиту Русије према Српскоме народу, може заменити само општа заштита свију великих јевропских држава а никако једна Великобританија; но да би се оваква промена оправдала у очита народа, ваљало је неопходно израдити какву год нову повластицу за Србију, наприлику искључно господарење Београдом, а Турцима да се остави само тврдиња, Та повластица, могла се чиншти тим важнија што се Орбија није могла користовати њоме у сљед пресуде руског цара. Хоџес се надао да ће лорд Понсоби моћи приволети Порту, да то уступи, и мислио је да ће тада српски књаз п већи део старешина добити изговор, да напишу формалну прозбу у којој се Србија моли да је узму под заштиту све велике државе. Но за све то требало је времена. 185):

А међутим Милош је се усрдно старао да се напише устав, и да се издаду грађански и кривични закони; због устава би у Крагујевцу одређена особита комисија, у којој бејаху чланови: Хербез, Ра-