Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

947

јевић, Радичевић и „Кивановић ; а због издања грађанских и кривичних законика би позван из Аустрије земунски варошки управитељ Василије Лазаревић и члан новосадског совета Јован Хаџић. Но комисији, која беше одређена због устава бејаху, како вели Живановић везане руке русвим „базисом,“ пи она није могла написати никакав ваљан пројект. Радња Лазаревића и Хаџића пшла је много брже и напредније. То су били људи, образовани у универзитету и који су попунили своја знања правничком практиком. Њих је био позвао Милош још на измаку 1836. године преко угарског палатина, ерпхерцога Јосифа, и они дођоше у Србију, ради припремних уговора у пролеће 1887 године. Њима беше дата сва грађа, коју пређашње комисије бејаху прикупиле; но први пут они су имали прилику да изађу пред Милоша тек у почетку Августа. Милош им је саветовао да се позабаве и у Крагујевцу, где је такође лежала велика грађа за. свод закона. Угарске јуристе (правници) када претресоше радњу својих предходника, они објаве, да се не слажу са оним планом, кога, су се држале пређашње комисије. Милош им допусти да пишу законе, како знају. Тада Лазаревић и Хаџић објавише, како ће потребовати та, радња да се за дуго време задрже и раде, па с тога желе ићи својим кућама да удесе своје послове па онда да се поврате у Србију са својим породицама; они такође желе да склопе одређену погодбу скњазом што се тиче њихове радње. Милош их отпусти, и они кад се вратише у Београд, послаше у Крагујевац на књажево име писмено мишлење о оној грађи коју су они били прегледали, и писмо у коме се казиваше план и основа на копима, по њиовом мишљењу морају бити написани закони за Србију. Уз то жестоко нападаху на оне чланке који пре њих бејаху написани, који ограничаваху право сопствености и одрицаху право женама и кћерима на наслество после смрти мужева и отада. Но док су се Лазаревић и Халић бавили удешавањем својих послова у Угарсвој, дотле Милош успе те прикуци из разних округа писмено мишлење са подписима старешина и кметова о томе, да је народ сасвим другачијег мишљења од угарских јуриста. Народ неће да ћерке наслеђују код синова и чак већма им предпоставља синовце. 10 Декембра врати се Хаџић у Београд; Милош му посла и изнова сакупљена мишљења од старешина да о њима промисли. Пред Божић дође у Београд из Крагујевца Јаков Живановић и донесе са собом пројект „устројенија совета“ и по поруци књажевој, предаде га Хаџићу Да га прегледа, с том молбом да да своје мишљење о њему. 1. Јануара 1838 год. Хаџић већ поднесе своје примидбе на тај пројект и у8 то свој план „устројенија.“ Њивановић све то пошаље Милошу у