Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

948

Крагујевац, и брзо доби заповест да замоли Хаџића да напише „устројеније“ по њогову плану, но да чува свој рад у потаји. 12 Јануара Хаџић поднесе свој рад.

Милош дође тај дан у Београд, зовну себи одмах сутра дан Хаџића, и изјави му своје пуно задовољство. Он је тако бпо љубазан са Хаџићем, да овај последњи није знао од куда то. 19 Јануара Милош сам посети Хаџића п оставши после опште гозбе на само с њим, отпоче занимљиву беседу: „Јесте ли читали у новинама како Француви п Инглези мисле, п како гледају на истокр И Инглеска и Француска хоће одсад да заштићују Орбију; хоћеју да се немеша једна. само Русија у наше послове; и одиста Србија је мало добила од Русије: Русија неће да призна ни грба Србији, ни барјак, ни њен политички положај, но пише само: из тога краја, из те земље. Русија је три пута одбацила земаљски устав, пи неће ништа да зна 0 политичким правима Србије, него се непрестанце позива на хатишерие.“ Уз то Милош потанко исприча Хамићу о одношајима својим са руским двором за последње три године. А кад сврши свој разговор, он запита Хаџшћа, шта он мпели о томе, и да лп не би било боље, кад би и остале велике државе узеле Србију под своју заштитур Хаџић одговори на то; „може бити боље п поузданије, ако буде више гарантија; но нетреба заборављати, да Србија стојп сад под покровитељством Русије, које је примила на се Русија пред целим светом и на што она има, пуно право, па га се неће тако лако одрећи; пи кад би срџеки књаз почео ма како радити противу њене заштите, то би из тога могла понићи опасност; јер кад би за то чула Русија, она би пре жртвовала, књаза, него се одрекла од своје заштите, особито кад је ин народ с њом. Што се тиче устава, то се у том послу могу наћи интереси своји. До данас је хатишершфФ бпо основа српењих права, но, ако бш се когод и позвао на њега, опет би се управна питања решавала и тумачила, како треба. Ако се доцније п деси кака промена у томе, то се опет може изменити пили допунити устав.“ Милош, слушајући шта Хадшћ говори, замишљен, говорио је: „ако Русија дозна за моје намере од других дворова, онда знам шта ће са мном бити; па зато нећу даље да се уваљујем у тај посао. да тим разговор пређе на примедбе које је написао Хаџић на пројект о склопу совета, па онда и на његов сами склоп. Највише је Милош говорио о судској власти, о њеној самосталности, п подели на три степена. Милош никако није могао да појми, како он као књаз, неможе да буде судија, но да мора остављати судијама да реше коју ствар, а он да има само право да помилује. „Но па и у вашој монархији, говорио је Милош Хамићу.