Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

849

зар не суди цар ономе, ко учини какву кривицу И како то може да буде да један сеоски кмет може да суди и казни човека, а ја да не могуг“ Даље је говорио да у Србији неће бити ни људи способних ва тај посао; на то му Хаџић одговори, да ваља завести више школе и наместити добре професоре, па ће бити п људи. У то дође Кунибер и разговор се њихов прекиде; он бејаше дошао да каже Милошу да га чека у дворцу инглески конзул. Кад је Хаџић испраћао књаза из своје куће, приђе к њему Вуле Глигоријевић и шапну му на ухо, да га је позвала књатиња Љубица, да после ручка дође к њој. Хаџић заједно са својом женом оде код књагиње. Љубица га питаше: „шта је данас радио књаз код васр“ Хаџић јој одговори да су говорили о пословима, о селопу совета, судова и. т. д. Љубица на то рече: „Њему није до рада! еј, јадна ти сам са мојом децом! Недајте се обманути, и само тражите, да се утврди правица и ред, и да свакоме буде добро. Ја знам да га они заваравају и хоће да га увале у зло. Кад су се одпочеле неке ствари, ја ни у сну ни сам могла снити, да ћемо доћи до оваке жалости. Много сам јада п невоља претрпила: крила сам се од Турака; једном сам казала моме слуги, да ме убије и мене и моје дете, или да ме баци у воду, ако дође до тога да ме Турци потерају у ропство. А сад све стоји тако, да можемо све изгубити. Сада гледам, седећи за пуним асталом, и мислим, Боже! како је све то лепо чиме си нас обдарио, и како би било жалосно, кад би се све то изгубило. Прошле ноћи немогох ни тренути; толике се мисли гомилаху у мојој глави да ми се чисто памет ванесе. Мислила сам, ала лепо бејаше оно време, када су сви слошке радили као браћа, и када су на све четири стране, као браћа седили. Сад је све отерао од себе: с ким је дошао из КрагујевцаР Дочекали га к02 истина многи су већи помрли. Но, а шта се уради са Вучићем > Тај се човек није ни с ким свађао, није никакво зло учинио; волео је њега, његову децу и његову фамилију а сад га је одбио. Када га, је Вучић избављао од несреће, онда је добар био. Кад оно бејаше ђакова буна и кад видох како Вучић и Милета уседоше на коње и одјездише, онда сам се прекрстила и рекла: хвала Богу! што их овде видим. После три године Вучић опет утиша буну, и то је било добро. Од других људи нико није ишао ни на какво зло, но су сви најодабранији и први људи, тражили то што би било на срећу и добро народу, и њему и његовој фамилији. Није се тешко досетити шта је добро за народ и људе; нека само размисли шта је добро за њега самог. Ако је њему пријатно да зна: шта је његово, шта ће остати његовој деци, и чим се користи својим; онда то исто

СРБИЈА И РУСИЈА. 28