Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

850

хоће пи најмањи у народу. Ако он незна што је његово, — онда ни ја не знам, шта је моје. Вучић је прави јунав. Кад њега видим _ кадра сам да идем на јуриш: пре смем стати под његову обрану, него под обрану хиљаду људи. А ви господине гледајте само на оно што је праведно и немојте допуштити, да се учини коме неправда; а ако они неузхтедну на то пристати, ви им реците: ја одох!“= Жалбе Љубичине, у којима се огледаше тврд карактер, који је сада, слутећи неизбежну опасност, тако туговао за прошлошћу, најбоље доказује како су натегнути били одношаји између Милоша и оних људи око њега. Но у јадовању кнегињином осим општег расположења чула је се јоште брига матерлнска о судби своје деце (').

То туговање „Љубичино односи се још на оно време када је помирење Милошево са Јефремом и Вучићем било још сумњиво. Хопес по речима Хаџића од 20 па 24 Јануара непрестано летпо је од књаза Јефрему, од њега Вучићу, па одатле аустрискоме конзулу а покадшто и Хапићу. 25 Јануара Јефрем се помири са братом, п тога дана Хоџес посетивши Хаџића, говораше о Вучићу, да га је теже помирити са, Милошем него Јефрема, и да Вучић пма одиста неке основе да буде даље од књаза: П езђ пп ђоп Фађје,л) додаваше Хопес, он има добро срце, ама упорну главу.“ Сутра дан дође Вучић Хапшћу и причаше му како је се ЈеФрем помирио са књавом, како су га водили код митрополита где је се морао заклињати, и како је говорио, да је знао да ће се клети он би умакао из Београда. Вучић додаваше, како су после тога сви чиновници ишли Јефрему на честитање; по одласку којих пошље Јефрем к њему Рају Дамјановића са уверењем, да, он нпје ни мало променио своја осећања. Сутра дан сам је Јефрем говорпо Хопесу: „Да сам знао, шта ће са мном радити, ја би остао у земунском карантину. Тек што сам се помприо, кад ме књаз посла да пдем пешице инглескоме конзулу, и да му се захвалим што је он посредовао у томе; и ја сам морао ићи. Затим књаз оде са мном код митрополита, где објави, да се помирио са мном; тада донесоше две свеће и јеванђеље, п митрополит прочита заклетву, већ као што је било написано по Формули. Шта је било у њој ја од муке непамтим; знам само да је било: „што видим као не видео, што чујем — као не чуо, п да се пи у каку политику не мешам. “

У вече, тога истога дана бејаше гозба код Хопеса, који је светковао своје ванџпрање за ђенералнога конзула. Ови из књажевога, конака, одоше к њему, п кад се сакупише, поседаше за сто. У за-

А) Оп је један добар ђаво,