Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

851

чељу седе Милош, према њему седе домаћин; десно од Хопеса, седила је књегиња а до ње Хаџић; с лева жена, Хапићева; десно од књаза, седела је домаћица, а уз њу, млади кнежеви — Милан и Михајло; с лева од Милоша митрополит, даље Јефрем Обреновић, Живановић, Кунибер са женом ит.д. Свега је било 24 госта. Као занимљиву црту српских обичаја, поменућемо узгред, како је жена једнога доглавника, Милошевог, Вуда Глигоријевића, била веома збуњена, како ће за једним столом седети са господаром, па седе тако да је Милош не види; јер први пут бејаше допуштено српским женама да седе за једним столом са књазом код Хоџеса. Исто тако, кад је Хаџић први пут био дошао у Србију, он је се веома дивио, кад је једном бло позван код књаза на ручак у Топчидер, па кад кнегиња Љубица не седе за сто, него је заједно са Живановићем служила госте. На тој гозби бејаху неколико званичних здравица: прво уста конзул, желећи да наздрави Милошу, но овај не даде него узе те наздрави у част инглеске краљице, желећи јој да сретно влада својим народом. и да не одказује Србији своје пријатељство; затим је Хоџес желео да Србија буде сретна, под владом књаза Милоша, да у њој свагда влада династија Обреновића, и да Србија постане самостална; затим је тај исти конзул пио у здравље аустријскога цара, као суседа и пријатеља Орбије; затим књаз напи у здравље султана, па онда домаћина. Тада уста Хоџес па овако отпоче: сада ја хоћу да напијем у здравље онога, у чије је требало још одмах у почетку, и кога Инглеска 0с0бито поштује, то јест, у здравље рускога цара Николе.“ Затим се ређаше здравице за Љубицу, Јефрема и остаде госте. После ручка отпочеше се народне игре: сам Милош па и конзул, играше у српском колу, после чега играле се п јевропске игре. У време одмора, око књаза, бејаху митрополит, кнегиња, конзул пи Хаџић, Милош који је имао обичај кад је весео да се прошали, обрне се Хоџесу па рече: „Нивкога се толико не бојим као њега, ње, пи њега,“ показав на митрополита, Љубицу и Хаџића, а тим је хтео да покаже страх пред прквом, женом и законом. Но једвали да неће бити истина ако кажемо, да је Милош могао слушати друге само ради шале, јер се из малена бејаше навикао на власт, па се не могаше ни под старост одвикнути од ње. Хаџић прича, како му је Милош једном преко других предложио да остане свагда у Србији, а он му је одговорио: да ће остати само с том погодбом ако га књаз узслуша пет година, а он ће њега после слушати кроз сав свој живот, на то ће Милош рећи: „ширет један, за пет година он би све тако урадио, да му после не би ни требало да ме слуша цео век!“

28"