Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

857

га запита у кодико су испуњена обећања, што их је дао Долгорукову. Милош је опет терао по своме обичају говорећи како је немогуће написати устав, а да у њ не уђе чланак о грбу и застави Србије, и о наслеству књажеве власти. Вашченко му прекинуо реч, и запитао га: Хоће ли он руског покровителства или нећер Милош је остао при своме. Тада је Вашченко три пута повторио своје питање и тражио је да категорички одговори. Милош је морао да каже: „хоћу.“ После одласка Вашченка, Милош одма заповеди да му се прочитају пројекти устава и устројство совета, које је Хаџић саставио. Овога пута он их у свему потпуно одобри, и другога дана заповеди да се одма узме у посао и састав самога устава. Пре него ће се почети овај посао, аустријски јуристи (правници) били су код Вашченка, који је хвалио мњење Хаџића, уверавао да руски цар ништа друго не жели, него само мир, поредак и задовољство у српском народу.

Приближавао се и дан рођења Милошева, и он држећи да, је све учинио што је тражио Руски конзул, спремао се за Крагујевац где је и отишао 14. Фебруара. Пред свој полазак давао је официјални (званичан) ручак у част Вашченку, а Хаџићу и Лазаревићу пошље писмени налог да што пре спреме устав заједно са Радичевичем, ЖЖивановићем и другима. Пре него ће поћи у Крагујевац Милошу је пошло за руком да се помири с Вучићем. Кунибер прича да је то помирење учинио Хоџес и шта више уверава, да је инглески конзул обећао Вучићу да ће му после тога израдити у Цариграду орден Нишана-Истихара. Милош је звао и Вучића да с њиме у Крагујевац иде, и говорио, како он не може равнодушно да гледа да се Вучић клони од њега, и да га неповерљиво гледа, кад су се они заједно толико мучили и тодике невоље поднели за своју рођену отаџбину, а данас да мора да скупља око себе странце, који су тако рећи јуче дошли. Милош се па своме убичају разнежио кад је видео свога старог друга и неколико га пута загрлио, и терао је друге људе који су били онде у кући да се њиме пољубе. „Та Вучић је наш“, говорио је он. Али Вучић је држао, да га се Милош боји па зато је тако љубазан према њему, и да књаз не жели да он остане у Београду где се већ и Вашченко налазио. Зато се он захвали Милошу, и извињавао се да не може с њим ићи у Крагујевац с тога, што нема свога коња, и што му се здравље почело да руши. Милош није појмио свога непријатеља и рекао му: „па онда иди и ти у седницу комисије која има да саставља устав и устројство, тамо ће бити и Јефрем и Лазар Тодоровић и Цветко Рајовић. '7).

Одлазак књажев одрешио је руке његовим противницима. Кућа