Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

858

Јефрема Обреновића на ново је постала уточиште и оних који су веровали да сретна будућност Србије зависи од новог устава, и оних који се нису обмањивали таком надом, него тражили само своје личне интересе у ограничењу Милошевом. Партија противника књажевих организује се тврдо и начин њезиног рада био је опредељен. Увучено је било п неколико богатих београдских трговаца којима је била дужност да под именом трговачких послова путују по разним окрузима Србијен тамо да потпаљују незадовољство противу књаза. Њима је било заповеђено, да разгласе, како је Милош прекинуо све пређашње одношаје с Русијом, како је указом 16 Октобра прошле године обнародована четири основа државног живота Србије само голо обећање, и како је књаз подлегао упливу инглескога конзула, Кивановића и Кунибера и својих сејпда, и да у опште неће да чује никаква законска. наређења, ни да признаје заслуге народним људма. Такве клевете на Милоша и убеђење у маси народа имале су успеха јоши зато, што су се непријатељи Милошеви позивали да је и Русија на њиховој страни, да је и сам брат Милошев с њима шта више и сама. књагиња Љубица и старији син Милан. Народ који је чуо за име књагиње и који је познавао њезину верност према њему, било му је доста па да мисли да овде није само ствар о изгнанству Милошевом 13 Србије, нити о уништењу његовом, шта више ни о граничењу власти његове, него само да пристане на неке уступке које одговарају интересима народним и вољи Порте и Русије. У самој ствари кнегиња Љубица није терала онолико у колико Милош није хтео да попушта од своје власти. Зато се она уздала на сближење с противницима њезиног мужа, само да деци сачува наследство па макар било и с ограничењем. Она такође није знала, као што то није знао ни народ, ни руски конзул, докле се простиру намере Јефремове, Вучићеве и Симића п других. Чак доцније кад је дошло време да она сама брани власт и књажево достојанство њезиног другог сина од насртаја тих истих људи — онда је тек видила да је била обманута, п уморена непрестаном борбом, платила је за своју погрешку, јер је умрла пре обичног земана. Наследник Милошев, старији син његов Милан одрастао је под утицајем злоумишљеног мажења и угађања његовим младићским жељама, и он је већ носио у својим прсима клицу неизлечиме болести, од неразборитог начина живота. И тако бев потпоре у породици, и лишен сваке могућности да може чути истинску а не ропску реч, од људи који су били пријатељи његовој кући, у свађи с пређашњим друговима своје младости, с неповерењем према људима које је сам позвао да начине устав, несагласившисе ни са ру-