Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

859

ским ни са аустријским конзулом, Милош је морао или да се баци у наручје инглеском конзулу, пили да се правце окрене народу па да, он пресуди његову распру са велик вшима као што је то он радиоу пређашња, времена, кад још није добио књажевско звање, али Милош се колебао п није без основа опажао, да неће после народ да криве ако се овај спор реши у његову корист, него ће казати да је он обећањима потвупио већину чланова скупштинских. У самој ствари Милош није веровао да би ова ствар дошла до таке крајности и да би његови непријатељи великаши имали толику надежду на успех. Осим тога он је мислио, да ће устав и закони који су се спремали умирити незадовољнике и задовољити Русију.

Међутим комисија састављена из мложине чланова одма по одласку Милошевом из Београда прегла је да пзради устав. Прва седница била је 15 Фебруара. ивановић је говорио о пређашњим уставима и рекао је, да је у њима свагда политички део био одвојен од административног, и да ће сви нужни материјали за овај посао одма бити послати из Крагујевца и што пре доћи на расматрање пред комисију. Хаџић је говорио, да су му од чести познати пређашњи пројекти устава, и да он особито жели да се обрати на устав 1885 године, који је Сретенском скупштином утврђен, и који је у своје време био · обнародован, и шта више био ступио и у живот. Предлагао је да се има на уму, као да устав од 1885 године није уништен, и њега треба увети за основу почем је свечано објављен и књажевом заклетвом потврђен , јер у њему има чланак који допушта измену тога устава. Сви су се сагласили с предлогом Хаџића тим више, што су сви доцнији устави прављени по оном првом. Затим комисија пређе на определење суцке и извршне власти. Пре свега почели су говорити о кметовима којих је било у сваком селу и о њиховој власти. Онда су прешли на среске старешине или капетане који су тада управљали економним и полицајским делима и шиљали своја извешћа окружним магистратима и војеним командантима, али нису били подчињени магистрату, још шта више били су с њим у борби. Даље су прешли на окружне магистрате. После кратког дебатовања, комисија је дошла на ове резултате: 1). Кметови у селима морају остати као примирителна и полицајна власт нижега реда. Њих бирају сељаци под надгледањем среског старешине коме је остављено право да предлаже кандидате; од времена на време они могу бити измењени но треба назначити рок за који они неморају остављати службу, треба им определити сравмерну награду од села, и морају им се дати два помоћника. 2). Капетани или среске старешине остају за економну и полицајску управу