Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

960

иза примирителну радњу, он у свему да се држе с окружним магистратима као да би били чланови његови, од њих да примају и заповести за извршивање, и да им достављају и сва извешћа а не војеним командантима. 9). Војени команданти неће се више мешати у административне послове, него ће остати само 5е границама, као начелници кордона, који ће чувати сигурност земље. 4). За зена леву безбедност треба да се установи народна војска; која ће се морати изучавати. А да би се у народу будио војени дух, то је нужно да се никоме не забрањује носити оружје. 5). У свакоме од 17 округа мора бити установљен по један магистрат. Чланови магистрата бирају се на предлог Совета и потврђују књазом. Они морају бити стални п без доказане кривице њихове не могу бити премештени с једнога места на друго, нити отпуштени из службе. Магистратским секретарима додаје се и по један писар. 6). Морају бити устанољене општине п опредељене њихове границе. Оне морају саме да одређују општинске приходе. Морају пмати своју касу одвојену од правителствене, и морају плаћати својим чиновницима из те касе — и у опште свуда мора бити правителствена каса одвојена од појединих.

Од времена на време руски конзул световао се са Хапшћем п равмишљавао је о току радње законодатне комисије. Он је непрестано говорио Хапићу да похпта са целим радом, који треба да се сврши најдаље за пет недеља, јер се бојао да Хопес на ново не одврати Милоша те после да сав рад пропадне. Изучавајући тадашњу управу у Србији, Вашченко је говорио, да је Милош као управљач Орбије рачунао себе јединим господаром и старешином не само над свима имањима него и на саме поједине личности, тако да је самовласно располагао п људима и имањем њиховим. Као старешина војске хтео је све да држи под војеном власти непзузимајући ни судове, и по томе кад се судовима даје нека независност он је то сматрао као да се то одузимље од његове власти. Па тако п према Совету. Из ових узрока он је установио војене комааданте и капетане, на које је гледао кад на извршиоце његове воље, пи напуштао их је п на судове. А код оваких услова не може ни бити правосуђа у земљи. 21 Фебруара послат је из Крагујевца и прочитан пред комисијом устав Сретенске скупштине од 1885 године, устав који је био израђен у Априлу те псте године, устав који је те исте године писат у Пожаревцу на захтевање барона Рикмана, базис за устав који је послат од руског правителства у 1886 години.

Пошто су ови устави прочитани у комисији изроди се неслога; заподену се жестока и различита питања, јер су и самн устави били