Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

962

устава. „Па како ми не водимо протоколе наших седница говорло је он — и дакле не можемо ни да покажемо ни да објаснимо, ко се чега и зашто држи, зато ћу ја да напишем сав устав, који сам већ и почео и који ћу изнети пред комисију као моје мњење или мој пројект. Ако и мене буду осуђивали то ће ме осуђивати за. моје мишљење а не за туђе. За туђе измишљотине ја нећу да одговарам.“ Устав што га је Хаџић написао бло је саслушат једанајест дана доцније. Код свакога чланка изнесени су бплип основи по којима се редакција управљала. Тај пројект био је послат књазу с потписом самога Хаџића. Доцније га сам доставио аустријском и руском конзулу. У број характеристичних црта овога устава може се узети и то, да је по њему законодатну власт имала народна скупштина, и Совет је бпо подаљен на два оделења, административно и судско. На тај начин комисија није могла доћи до сагласија п не мотрећи на своја два пројекта ппак није решила ствар о уставу. Милош је још мање био кадар да измири различна мишљења која се појавише у комисији, (55)

Осим тога Милоша је задржавао у упорству инглески конзул. У то време не беше руског посланика у Цариграду: Било је на осуству. Његово је место привремено заузео барон Рикман као замењеник у конзуловим пословима, п инглески конзул надао се да ће сад имати већи уплив на Порту него пре. Лорд Понсоби радио је у то време да са што повољнијим условима за велпку Британију закључи трговачки уговор с Портом. У тој цели послао је агенте да проуче стање разних провинција у Турској, п у Србију су долазили браћа Ваде, компспонари трговачке куће Шау и комп. Они су направили преглед спољашње и унутрашње трговине у Орбији, и нудили Милоша да ступи у непосредне трговачке одношаје са Лондоном. По своме положају Милош је могао бити главни учесник у компанији, п Хопес се свима силама трудио да подржи у њему мисао да чува његову неограничену власт. Мало после Хоџес је нудио Милоша шта више и рашпрењем гранпца српских са стране Бугарске п Босне, од чега је пре зазирао да не учини Русија. То је значило сипати маст у ватру, и Милош је п даље остао при своме, и држао да је свако пробање организовања унутрашње управе у Србији покушај противу његове власти, која му је на пређашњим скупштинама призната. Али да би се дошло до ма каквих важнијих резултата мало је било дејствовати само на Милоша. Требало се побринути и о том да се гоДинама развијена власт књажева утврди ма каквим актом, који би имао државни п међународни значај. После сигурних извештаја, које