Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

874

само буду тачни извршиоци наших порука, па ће све добро бити. Нема руже без трња. Нарочито члану депутације Авраму Петронијевићу, као тамо најчувенијем нашем чиновнику, поручујемо да не уступа ни једну линију од оног настављења које му је дато при лоласку, од пређашњег пројекта устава и од садање заповест, јер су њему добро познати узроци, за што морамо да бранимо први део устава на коме се оснива сва срећа наше отаџбине. При већању о свему томе, држите се садржине берата и хатишерифа, тумачите садржину њихову у нашу корист, и гледајте да свршите посао што пре. (5)

пу Докле је внез слао своја наставлења у Царпграду, противници су егОви уверавали београдског Јусуф-пашу и руског консула, да се у народу опажа јако узбуђење због дугог чекања на устав, да Вучића с млоги страна позивају, а млоги га почињу звати неверни Тома. Јусуо паша послао је извештај о народном нестрплењу које је већ дошло до крајне мере и сваког часа може да пронзведе буну. Вашченко је писао у Петробург ну Цариград о своме последњем састанку с Милошем, и потврђивао је извештаје, које је Јусуф паша саопштио. Из Петробурга дође заповест Вашченку, да не улази у даље одношаје с Милошем. А Бутеневје писао, да ће српско питање скоро бити решено у Цариграду, да се Порта у свему слаже с Русијом, и да су сва бушења Хоџесова пропала, У овоме послу млого је помогао руском посланству Петронијевић. Он се споразумевао с портом непосредно јер му није требало тумача, и обилазећи своје другове, он јој је чинио таке предлоге који су јавно били противни интересима Милошевим, а корпсни само за партају незадовољника; враћајући се друговима износио је сопствене уступке као да то порта

захтева, и заједно са Живановићем п Спасићем потписивао је извешћа. Милошу, у којима је истина кривена до последњег часа.

Само порта ишла је још даље: користећ се случајем гледала је да сузи права Србије. Пошто је саопштила Бутеневу пројект устава она сагласно његовим приметбама пренначи га и преда српској депуацији. Ево како су сами депутати извештавали Милоша, 0 тој промени: „тек што смо вам послали наше последње извешће, кад сутра дан у јутру дође к нама кнез Вогориди и каже да је у царском савету наша ствар била на претресу, и да он има поруку да нас о свему извести. Затим је почео читати акт како су га Турци написали. Кад смо чули да се акт почиње наредбом о градовима и варошима у Србији гди се спомињу шта више и неке околине њихове, п да све то Турцима принадлежи, ми смо га запитали: Зашто тог а он нам одговори да треба најпре Турцима учинити коплименат. Кад се повела реч о цркви и „богослуженију“ то смо га питали: Зашто он толико ту-