Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

975

мачи о хришћанству и патријару и говори Бог зна шта о слободи Хришћана која као да је постојала од кад су Турци освојили царство, о некаким црквеним добрима (вакупа) и т. д. кад ми имамо за, слободу богослужења хатишериФ и конкордат с црквом ит. п. Он је говорио: знате, треба свето потанко да растумачимо јер је питање о цркви замашно и т. д. Кад смо видили да нам не одговара на све оно што смо га питали, то га онда запитамо: гди је чланак о смењивању чланова Совета, за који смо овде дошли и толико време и новада потрошили, јер све остало могли би уредити да смо у отаџбини остали, кад имамо унутрашњу управуг На то он рече: „знате, тај се чланак већ налази у једном хатишерифу, који је издат у договору с Русијом. Овде и онако има млого чланак за које ћемо морати имати договора с Русијом. А султан ако је што један пут поткрепио својим хатишерифом, не може већ после измењивати, па зато смо ми то решили на — други начин. Видите, — на крају смо казвали: да су сви чиновници и чланови Совета дужни покоравати се заповестима кнежевим, а тим је казато све.“ Ми смо му казали, да хоћемо јасно опредељену организадију, а не софизме, тако да се горе говори једно, а доле друго. Па онда смо га питали: Зашто неће да приме наш пројекте а он одговори, да је примљен. На то ми изнесемо наш пројект и сравнимо га с турским. И нађемо да порта хоће —_ осим онога што смо мало пре рекли — да Србију преставља у Цариграду капућехаја који би све чинио по султановој вољи, и још млогих којекаквих отступања и извртања готово у сваком реду. Кад смо све то видили онда се сетимо, да нам је још летос Вогороди као тајну казао, како је Решид паша — кад је видио да ми свакојако хоћемо да тражимо устав од порте — дао своје мишлење да председника у Совету поставља сам султан; како је Решид паша два или три пута зборио Петронијевићу, да престане наша стална депутатадија која овде настава и на њезино место да се постави капућехаја, а по именце неки Јанко Мусури (овај је Јанко ондашњи Грк. Порта га је често слала, час једном час другом паши, а Волгориди хтео је да уда своју кћер за његовог млађег брата); како је порта, хтела да судтан њега постави за капућехају, него Лорд Понсонби стао је томе на пут. Затим напомену смо му, како се онн шест месеца вортају с нама, а после нам дају акт на две на три израђен, који руши наша народна права. Да не би дангубили да дамо наше искрене и одлучне приметбе на овај акт, који вам саопштавамо. Ви ћете видити како ми одбијамо свако нападање на наша права и све изговоре који само помрачују и замршавају ствари. Осим тога дого-