Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

877

натраг, ако Блистателна порта не мисли да се с нама ради мило стиво, праведно и откривено. Мисмо људи прости и искрено радимо, па зато молимо министра да он ове наше речи, и писмене приметбе представи милостивоме султану који је тако царски примао нашега књаза, и који је вазда био наклоњен Србима, и да се постара да нам што је пре могуће даде решителни одговор, да би се и ми према томе равнали. У овом договарању решили смо ићи г. Бутеневу и лорду Понсонби да обојици преставимо у копији потоњи пројект Портин као и наше приметбе на њ, н да том приликом искажемо целу истину која нам на срцу лежи. Таким одлучним кораком надали смо се постићи једно пили друго: или да Турци пошто виде да се ми не шалимо учине по нашој вољи или да ми у противном случају не упадамо утуђе мреже, но да сачувамо своје интересе не гледајући ни на какву опасност, па да се вратимо у нашу драгу отаџбину, нашем љубазном господару, нашој браћи Србима, те да тамо свршимо ово најважније дело за нас, не убијајући славу имена вашег, и да прекинемо један пут пребацивања, као да смо ми дошли да од Турака тражимо законе и ред, који и сами немају ни закона ни реда, и да смо готови признати да Срби имају слободну унутрашњу управу У којој се нико не може мешати. Није тешко учинити по нашим захтевима после толико успремљеног посла тим више, што ми у само ствари не иштемо ништа друго, него само признање наших грађанских права у народу, и ред у пословању. Код оваких двојаких околности дошло нам је да се опет обратимо Русији и да је замолимо за заштиту према Порти, али то би противуречило самом нашем положају. Нама Фала богу није нужда ни кога да молимо ни зашта, јер сва ствар стоји до нас самих, само да је добре и сталне воље! наравно — никога док траје љубав народна према вама, која ће се још већма, ојачати, кад ваша светлост установи правду и поредак. После оваког договарања одемо код Нури-ефендији, коме смо предали горе казате приметбе и поновимо ове жалосне речи. Тај човек доброга срца, премда незналица био је ганут нашим речима и зачудио се нарочито кад смо му казали да неможемо да газимо наше обвезаности и да ћемо да молимо вашу светлост, да би нас натраг 108вали, где би имајући унутрашњу слободну управу могли сами увести ред. Он нам одговори да ће прочитати наше приметбе и сравнити их с пројектом портиним који смо му поднели ако буде нужно да се сравни с хатишерифом, да ће и њих прегледати а после на основу свега тога, по нашој жељи, предати и султану. Међу тим био је разговор и о Вогориди, који је био спреман за капућехају, говорећи,