Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

978

како му је Решид паша казивао, да је та ствар свршена с вашом светлости. Ми смо одговорили да ништа незнамо о томе и не можемо помислити да би ваша светлост допустила да се потре макар и један трун народних права, која су толиким невољама псвупљена. Другог дана 6 Октобра одемо г. Бутеневу 1 покажемо сав наш разговор с Нури-ефендијом, јављајући му да ћемо се вратити кући да направимо устав. На то нам он примети: „идите напривите ваш устав с Хоџесом“. Ми му одговоримо, „не с њим него сами“. Тада нам он рече: ни најмање се не чудим што ваша ствар иде хрђаво, јер ви нисте пошли оним путем којим би требало ићи. Од њега одемо лорду Понсонби. Између осталога, ми смо му казали, како не можемо да опишемо нашу тешку жалост о нашем књазу, који је себе компромитовао (осрамотио) што нас је слушајући туђе совете послао овамо. Он је бпо ганут нашим речима и рече: то су све интриге руске, који су мора бити казали Порти: ево вам Срба, одкидајте од њих што можете исто онако као што смо ми узели Београд и предали вам, а ми их бранити нећемо — надајући се да тако учини забуну п поплаше књаза Милоша, те да га привуку у своја нарутија што с нестрплењем очекују. После тога питао нас је: јесмо ли задовољни оним пројектом који смо пређе предали Порти, п ако смо задовољни, то нека га књаз п народ потишшу и на мене оставе целу ствар, а ја сам у стању да га браним не само од Русије негоп од целог света. Боље је да учините тако, него да се вратите с празним шакама, народу на чудо а вама на срамоту, и непријатељима и интригашима на радост“. А

Приметбе на Портин пројект, које је депутација учинила и које су саопштене Нури-ефендији, Бутеневу, Понсонби п Милошу показују, у чему је одступао турски пројект устава, од онога што је предлагао Милош. У тим приметбама говорило се пзмеђу осталога и ово: 1) политички положај српског народа и права његова довољно су објасњена у „височајшим“ хатишерифима 1829 1880, и 1888 године; па зато у хатишерифу који треба да садржи само организацију унутрашње управе земаљске, није нужно напомињати: а) о царским градовима у Србији п варошима које су у Србији, 6)о српској депутацији која је дужна да постојано настава у Цариграду, в) о уништењу тимара, зијамета ит. г) о бирању српских архијереја и д) на што по неколико пута повторавати о српскоме поданству према Порти, кад је доста да се један пут умете или у почетку или на крају. 2) Није нужно да се књаз и чланови совета заклињу да неће ништа радити противу „височајше“ воље, јер и књаз и народ