Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

879

дали су један пут за свагда реч верности премилостивом султану и његовом правителству што су и делом осведочили за толико година; а познато је, да свака часна реч и верност само онда имају вредности кад не почивају само на језику и у клетви, но кад се доказује очевидним делом, као што је то показао књаз и народ српски. Осим тога шта може да значи клетва, 10 или 15 људи према осталом народу, који не даје заклетве, него један пут призна испунење својих обвезаности према Порти вазда надајући се на њезину милост, сагласно са датим му привилегијама. Најпосле то је први случај, да мусломани траже хришћанску заклетву, коју обично држе ни за шта. 8) Није нужно уметати у тај акт годишњу плату књажеву, јер се књаз о томе договара са својим народом и са знањем Совета. 4) Не треба да стоји у почетку тога акта, да се књазу дају неке повластице, које се после у чланку о Совету ограничавају. Није нужно да се на крају стави оно: да сви они чиновници, директори канцеларија и централне управе, чланови Совета итп. морају се покоравати свима заповестима књажевима, кад у чланку о Совету стоји: да књаз не може да учини никакву наредбу, док најпре не добије одобрење од Совета. Да би се избегло такво противуречије, може се казати у кратко: „Књазу се предаје цела управа земљом и народом, коју ће водити преко својега Совета, тако исто свагда ће се саветовати са Советом о установама које се тичу земље и народа, а нарочито о Финансији, и таква наређења не треба издавати све дотле, докле се књаз и Совет не сагласе међу собом, и у том случају та наређења потписује књаз, председник (овета и директор дотичне канцеларије и таком указу или наређењу књажевом морају се покоравати сви чиновници и сав народ.“ 5) Излишно је опредељавати године старости чланова совета и судија јер а) често се дешава да, човек од 30, 29 и 28 и мање година може имати веће способности и заслуге за отаџбину, него они који су много старији, 6) може се десити да таквог заслужног и способног човека сви захтевају да га виде у овом или оном звању а њему нема више но 93 пли 34 год., а овамо се тражи да има 35; в) у Србији се најлакше може да мимоиђе то правило, јер су се сад тек започеле водити књиге „крешајемих,“ па сваки може казати да има 35 година, и нико није у стању да му то противно докаже. Како се та мисао ни чим не доказује, И како се она не може у Орбији потпуно да врши, то треба сасвим да изостане, јер се може поверовати, да ће књаз и српско правителство, воји се више него ико брине о добру своје отаџбине, умети да учине избор за важнија звања међу зрелијим људима, као што су то