Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

380

чинили и до сад, а не децу. Тако исто п она мисао, да члан Совета може бити само онај који има не покретног имања треба да изостане као без разлога, јер ако је ствар баш у томе, то књаз може свакога кога хоће да пменује за саветника даму купи непокретно имање и да узме од њега облигацију, а опет кад хоће може да прода то имање за дуг, и онај што буде лишен тога имања мора ће да изађе из реда членова саветских. Тако исто може да се случи с чланом совета, да он сагоре, или другим каким несретним начином изгуби своје непокретно имање, и опда због случајне несреће, мора бпти лишен саветништва, и ако је у свему достојан тога звања. Место свију тих услова доста је казати: „члан Совета мора бити урођени пли прирођени Србин, човек способан п такав, којп се због познати заслуга, отачаству, користи поверењем народним,“ 6) Како директори (начелници) канцеларија централне управе у исто доба бивају п чланови Совета, то је опет сувишно повторавати у чланцима за њих, да морају бити избирати само од Срба. 7) Не треба казати да само једини чланови суда не могу бити лишени свога звања без кривице и суда, нон о свима другим чиновницима, јер тако гласи указ књаза Милоша од 16 Октобра 1887 године, којим су објављена народна права. 8) На шта говорпти, да чланови суда не могу бити премештени у другу службу, јер може се догодити да књаз пзабере кога између њих за члана Совета. Доста је показати пут, којим се може доћи до чланства у суду, на пример: чланови суда могу блти заслужни и способни писари судски, јер ће такве судије бити упознати са законом п решавањем дела. 9) Испрва је јасно казато, да никакав чиновник, пи у опште нпко се не може мешати у судске ствари, а после се говори, да срески старешпна има надзор над општинским судовима. Оспм овога овде противуречија, мора се прпметити, да су последњи услови неизвршни, јер сваки старешша пма под својом влашћу по 50 п више општина; у свакој општини сваки дан ради општински суд и то усмено. На какав ће начин срески начелник да одржава надзор на тим судовимаР 10) Казато је да буде 17 чланова совета, и још 4 директора канцеларије (т. ј. пачелника) и још председник совета, свега дакле да буде 22 члана. Такав је број одвише велики. Пашће на терет народној каси, п осим тога то је излишно. За оваку малу земљу као што је Србија, доста је један председник п 12 чланова совета, свега 18 људи, међу којима да се урачунају п директори централне управе. Каса не би могла и правителсрво не би хтело да издржава толпко сувишни људи. Оно мишдење да буде онолшко советника, колико је округа није добро, јер