Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

881

а) у неком округу не може се изабрати ни један члан совета нарочито у прпсаједињеним окрузима, а у другима може се изабрати три или четпри, 6) ако се може узети број чланова по окрузима, то се тако исто може узети или из војводства пли из срезова премда од свију тих бројева ни у колпко не зависи добра управа Србије. Војвоства има 6, срезова 60, округа 17 и сви ти бројеви нису тако удесни, као 12 чланова п 1 председник. 11) Није јасно казато на, који ће се начип одређивати плата члановима совета, јер је само казато: „плата њихова одређује се према томе и сагласно“ а незна се како то „према томе“ и счиме „сагласно“. Зар не би било боље казати у опште у одељку где се говори о чиновницима, да правителство т. ј. књаз са Советом одређује самосталну, справедљиву и систематичну плату свима чиновницима и правителственим служптељима, а такође архијерејима, члановима духовних судова, и служитељима школа. 12) Зар не би било боље казати један пут за свагда, да се под пменом правителства разуме књаз п с њиме сагласан совет, и по томе вазда употребљавати реч правителство, а не непрестано говорити „књаз у согласију са Совјетомг“ в) У Србији нема црквених добра (вакупа) и зато реч о њима, како не долазе у ред организације правителства, треба да буде сасвим избачена тим више, што у томе акту има један чланак, који свакоме ујемчује његову сопственост. 14) Нама се чини да је незгодно оно, да дпректори разних канцеларија дентралне управе морају сваке годане у Марту или Априлу давати совету годишњи рачун о своме раду, јер су опи сами чланови Совета. Боље би било, ако би кнез и Совет кад год хтели, да прегледају радњу у канцеларијама правосуђа, унутрашњих дела и финансије, нарочито право стање касе. А што се тиче дворске канцеларије, то ће њезин рад прегледати сам књаз. 15) Није потребе да се непрестанце повторава, како се Србија дели на 6 војводства: и 17 овруга, 16) Веома је мали период од 9 месеца на крају кога директор канцеларије правосуђа дужан је да тражи од свију судова рачун о процесима, које је расматрао за то време; боље је одредити период од 6 месеца. 17) Не треба народна настава да је подтињена канцеларија правосуђа, јер су то две различне струке. Књаз је одавно установио у Србији, канцеларију просвете, који се марљиво брине о школама. Његова је највећа жеља, да у уставу уђе и пета канцеларија народне наставе. 18) Није добро речено, да је у Србији четири степена судова, јер је то противно свима теоријама које уче, да је довољго три инштанција суцких: суд окружни, суд велики или ацелација и врховни суд; четврти је суд у Србији суд друштва, примпрителни

ОРВИЈА И РУСИЈА, 25