Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

982

иди муниципални; п зато треба казати, да су судови у Србији двојаког рода: друштвени и правитествепи, и последњи трећег степена. 19) Акт који ће бити реглемант, треба да буде јасан и тачан, те по томе пшштања која су слична по своме садржају, треба да буду размештана у нарочите одељке, на пример: о централној управи, 0 судовима, о адманистрацији о духовним властима, 0 народним правима и. т. п. 20) Ванредна депутација преставила је један пројект блистателној Порти у коме је сва организација унутрашње управе поређана у свези и у реду, и на коју се не могу применити ове приметбе. Она покорно моди блистателну порту да је извести зашто ни мало не уважава њен пројект који је начињен по плану што га је књаз дао, при том депутација мисли, да су њој више познате земаљске потребе, пи да она има право молити за одговор шта има у њеном пројекту п због чега се не допада.> Уз ово она држи за своју дужност да дода, како је књаз Милош са својим народом уредно организацију унутрашње управе пре него је Порта захтевала од њега ову депутадију. Остала је неуређена само централна управа и то због једнога чланка Који је стављен у хатишериФу 1830 год, а по коме чланови совета не могу бити сбачени са свога звања. 0 овоме чланку било је доста тумачења, јер он чини ведику сметњу, давајући члановима Совета општу силу и снагу која смањује власт књажеву. Књаз и народ надали се да ће се Порта ограничити протумачењем овога чланка у интересу Србије а на славу премилостивог султана и да им неће намећати замршену ортанизацију у којој се од чести нарушавају и права српског народа.

Милош је био узбуђен радњом порте а тако псто ин својих депутата. Извешће је њихово добио оног дана, кад се спремао да пође у Крагујевац, у Ћуприју шп Параћин. Само је недељу дана размишљавао шта ће да одговори депутатима. Ево што им је писао 24 Октобра: „Из извешћа наше нарочите депутације ми смо видили и уверили се, да је све време свога бавдења у Цариграду провела без успеха преко све радње и трудбе да се ствар сврши. Колико нас је то узнемприло и забринуло, наша депутација може лако себи преставити кад помисли, како наш народ сваки дан очекује што год из Царигрида. По дужем размшиљавању о томе, ми смо се решили да сада несавивамо скупштину за уређење устава, него да се још један пут и мип депутација наша обратимо с молбом порти, па ако то не помогне онда ћемо сазвати скупштину п огледати, како ће мо се уредити како је за наш народ најкорисније, п осигурати правду међу нама. Не мотрећи на савете наше комисије, ми се нисмо могли са-