Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

888

гласити на сазивање скупштине, јер се сазивала неколико пута зарад устава, па би сад пекрсло шштање: докле ћемо потписивати устав на, коме смо се потппесали, а могу се чути п друге непријатне речи: зашто не мамо никаквог акта од Порте, с којим би лако могли оправдатп сазивање скупштине, јер је свима познато да је ствар о уставу предата Порти. Осим тога ми незнамо поуздано, да ли би Порта, потврдила устав лотписат скупштином; у противном случају ми би утврдили сумњу народну о нашим добрим намерама. Па зато и поручујемо нашој депутадији, да преведе овде приложено српско писмо на турсеш, и да га преда Порти у обадва вида.“ Осим тога Милош је послао депутацији своје приметбе на пројект Портин; похваљивао је депутацију за њезине приметбе, и заповедио јој да запишта Нуриефендију п председника султановог совета Хозрев-пашу, је ли Порти по вољи да потврди српски пројект устава без пзмена, и ако јој није по вољи, то нека пошље Фирман, по коме ће књаз сазвати скупштину за потврђење устава, а у једно нека Порта отпусти депутацију да се у отаџбину врати. Заједно с тиме Милош је послао „Наставленије“ депутацији о томе како треба да се влада у напред. У том упуству, које је допуњавало приметбе што их је депутација учинила на, пројект устава портиног, било је речено: „1) пзложив узроке зашто сад не можемо сазвати скупштину, препоручујемо изванредној депутацији да још један пут поднесе своју просбу Порти, да бл или одобрила наш устав који смо јој поднели без икаквих измена, или да нам каже узроке њеног песаглашавања. 2) Кад наша депутадција буде предавала такву просбу, нека осим других преставака које смерају постижењу наших жеља, примете и то, да све што је написато у нашем пројекту јесте воља књаза и народа српског, да се мир и поредак може у Србији одржати само одобрењем нашега устава, и само тим путем може се постићи опо, за што ће се народ српски молити богу за здравље султаново, у противном случају међу нама не може бити добра. 3) Нека наша депутација обавести Порту, да ми желимо водити преговоре за нашу ствар само с њом једном, јер ми не признајемо, и у напред нећемо признавати над собом никаквог другог господара осим султана Махмуда. 4) Ми немамо никака посла ни са Русијом, ни са Аустријом, ни с Француском, ни с Енглеском, ис никаквом другом државом. Ми се бринемо само о томе, да очувамо према њима пријатељски одношај, докле оне стоје у пријатељству са, султаном, и користова ћемо се њиховим користним саветима за нас и за Порту, не допуштајући опет, да нам прописују законе. Нека и Порта постојано брани своју самосталност и нека се не излаже ни-

= 25%