Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

884:

каквим другим интригама. Она треба да зна, да је Русија незадовољна с нама ин виче на нас зато, што смо се ми одлучили признати султана за јединог нашег господара, одбацујући свако њихово мешање у нашу унутрашњу управу, и зато се свакојако стара да нам науди. Али мп се надамо да Порта неће дозволити то, ако појми своје истинске интересе. Нека се овде наша депутација постара да докаже Шорти, да би мп кад би се обратили Русији, оног часа добили би све што желимо. Али ми не само да се надамо да нас султан неће напустити, него још држимо за своју дужност да останемо у истинитом одношају према Порти, клонећи се ма чијег му драго било туђинског уплива, који ни нама ни Порти не може вајдити. И по томе мп не можемо другче тумачити руско повровителство, него као бршгу да не бил Орбији било учињено какво зло са стране, а што се тиче њених унутрашњих послова и поретка, то припада књазу и народу, којима је на то дао право сам султан. И тако ако је Порта готова да уклони од Србије уплив ма које стране државе, п ако она жели да ми останемо самостални, п да не допуштамо ником туђлну, осим ње, мешати се у наше ствари, то нека не верује непријатељским интригама, него нека потврди наш устав онако, каквог смо га поднели: и тада ћемо га и ми и народ благосиљати н молити бога за здравље царево. Нека још наша депутација свом снагом настане, да би доказала каква велпка корист може бити по њу само зато, што Србија више не жели да има пкаква посла с каквом страном државом, пи од каквог ће пнтереса бити за њу, што ће се одобрењем устава утврдити у Србији мир и поредак. 5) Ако Порта почне стављати ма какве сметње измени онога чланка хатишерифа, који говори о неповредимости чланова Совета, то нека наша депутација употреби све своје красноречије, да би је уверила, како је тај чланак противан части и достојанству књажевом, свима чиновашцима и народу. А осим тога отвара путеве упливу сваке стране силе и свакојаким пнтрирама, који лако могу пореметити мир у Србији, а да је поремећење мира у Србији штетно пи за Порту, то је њој познато. Даље нека депутација изјави, како нигде нема такве установе, да старешина не може премештати млађе од себе с једног места на друго према потребама опште пародне службе, и да онп у таком случају знајући да их старешина не може покренути с места, обично постају непоелушни због чега се после рађају свака зла. 6) Нека. депутација увери Порту, да у Србији не може ништа бити добро, ако се тај чланак хатишерифа не измени. Мислимо да неће бити сувише, ако нашој

депутацији јавимо, да смо ових дана запитани од неколицине