Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

(59 00 сл

старешина. ћупријског округа о току наше ствари у Цариграду, па кад су чули да је све запрло због измене тога чланка у хатишериоу, одговорили су нам са незадовољством, да то никако не могу 0оДобрити ни они ни чиновници, јер неће да служе вечно у овим звањима, него желе да временом дођу у Совет, говорећи: „хрђав је онај солдат који не мисли да ће бити генерал,“ и да им је не могуће да то буду, ако узморају чекати док умре ко год од чланова Совета. „Ако, говорили су они, сви остали чиновници могу бити премештени према потреби, онда зашто да советници морају бити изузети од тога. Зар ми нисмо деца једнога оца, и за што да не будемо равни и пред законом (С каквом ћемо вољом служити кад дознамо да је законодавство једним чиновницима дало једно право, а другима, другог Каква се корист може очекивати кад не буде подстипања ни за частољубље, ни за прилежањерг Сваки чиновник с већом вољом служи кад зна, да његов старешина може бити премештен е једнога места на друго, него кад зна да то не може бити. Какво прилежање и каква се воља у вршењу своје дужности може очекивати од советника кад су тако „непокретни“, да их нико померити не може Од њих се не може ништа друго очекивати него јогунлук, а шта из тога може изаћи, зна само један Бог!“ Кад сам то чуо побојао сам се, да се старешине не врате у своја места са незадовољством, и да не би таким извешћем дали повода народном незадовољству, то смо били дужни да их уверимо да ћуте, желећи да дознамо шта ће они казати на то, и само смо их тако умприли запретив им да никоме неказују о нашем разговору. По свему томе депутација може показати Порти, да у Србији влада опште незадовољство због реченог чланка, и да треба похптати да даде задоволење нашим жељама, ако хоће да буде сачуван мпр у нашем народу који је свагда њој био веран. Установа да се чланови Совета не мењају значи управо понижавање власти кнежеве зато, да би стране државе могле лакше интригирати, као што то чине по Влашкој и Молдавији где је такође страна држава правила устав, па би јој се хтело то исто пи у Србији. Нека висока Порта, проучи пример о казатим двема кнежевинама, које малаксавају под теретом страних интрига, и нека се постара да са Српским питањем реши и њено, да би добила право ва захвалу. 7) Ако све то не помогне, то онда нека наша депутација запита Порту: за што је она без икаког затезања потписала устав Влашке и Молдавије, који је написат по вољи туђинске државе; а наш који је начињен без ичијег странског уплива у духу народњем и у опште према свему стању нашем,