Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

886

не ће да потврди Из овога се види да њу подстичу туђе државе и зашто би Србија морала њима да благодари за то, што бп јој могла дати само Порта. Ако она озбиља мпели, да то без Руспје пли друге какве стране државе не може да учини, онда нека раније Каже, да на томе више не радимо, п да се сами постарамо за своје послове. 8) Али ако Порта изјави, да је готова да потврди наш устав, ако га снабдемо потписима народне скупштине, онда депутација. треба одма да ступи с њом у преговоре о пздању фермана којим одобрава устав, ако га народна скупштина прими. 9) Чим депутација добије такав ферман, то нека га одма пошље амо а ми ћемо тада сазвати скупштину и снабдети акт потписима, п послати га нашој депутацији за даља преговарања. 10) Но ако после свију горе наведених разлога п прозаба наше депутације, Порта не прпстане на потврду устава, нити на издавање Фермана којп бл обећао одобршти устав по нашем пројекту, то нека нас депутација извести о томе, а ми ћемо јој послати заповест да се врати у отаџбину, где ће мо нашу ствар сами с народом уредити како се најбоље пожелети може. Гледаћемо да Порту уверимо, да ми не ћемо ништа да радимо што би било противу њенога права, а рушење наших права која нам је поклонио цар — не можемо никоме допустити, и ако бл ма ко год нНасртао на слободу наше унутрашње управе, то ћемо се жалити целоме свету, п бранити наша права свима срествима која нам буду у власти,“

Сутра дан Милош потврди депутатима своја упуства и тражио је, да се депутација држи независно од свију ма какви му драго странских уплпва, и да ради у свему по налогу својега књаза. Али ко је могао знати сигурно рад депутације а особито њеног главног члана Петронпјевићар У његовим су рукама били непосредни преговори с Портом. Он јој је морао достављати преводе прпмедаба Милошевих, п саме депутације. Извештавајући књаза заједно са својим друговима о једноме, он је Џорти казивао друго. Прпврженик Вучића п његове партаје, зар је могао да радп у корист Мплошевур Првога Новембра депутати су већ имали у рукама писма Милошева, и одговорили му што може бити околишније:“ радујем се п срцем п душом што из ваших ппсама видим не само постојану вољу, но п добро расположење ваше, и ништа тако не желим, као да слушам о народном благостању и вашој отачаској бризи о њему.“ ('77)

Међу тим онога задовољства п слоге, о којима је Милош тврдио у својим писмима на делутате, никако није ни било у Србијп. Великаши стојећи на челу незадовољника, пажљиво су пратплаи сваку