Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

887

радњу књажеву, добављали су у копијама сва његова писма, продужавали су распростирати своје агенте по Србији, п о свему су јављали рускоме конзулу и Авраму Петронијевићу. Таким се начином у Цариграду с две стране стицали гласови, противу Милоша. Противници његови нису се ограничавали једино само порицањем рада Милошевог, него су му мало по мало спремали и пад његов. У писмима, Вучићевим што је писао Петронијевићу до повратка Хоџесовог из Цариграда, исказује се велики страх, да ће Милош одржати победу, да је у унутрашњости кнежевине успео да се противу устава подигне јака опозиција. С једне стране Вучић је побуђивао Петронијевића да ради с Портом преко руског посланика, а с друге стране стајао је у сношају са противницима књажевим, који су живели у унутрашњости Србије позивајући их да буде у народу мржњу према књазу. Прилике у упутрашњости саме Србије сложиле се противу Милоша. Бодест његовог старијег сина Милана погоршавала се, и било је решено, да се дете књажево заједно с мајком спреми на шту туђе земље. Чланови Оовета спремајући већ Милана за насљедника, Милошевот, пошљу Љубици и њезиним синовима, депутацију од Совета, п велико суда с адресама, у којима су им желели сретнога пута, а тако исто и сретног повратка у отаџблну. 14-ог Септембра свршила се свечана служба у београдској митрополитској цркви, пи митрополит Петар Јовановић говорио је том приликом беседу путницима. Сутра дан била је путницима поднесена свечана, „Ода“, п у пратњи најзнатнијих Орба, самога Јефрема Обреновића, књагиња са синовима пређе у Земун. Одатле породица Мплошева оде у Панчево, и Милош је тамо посетио. Једна тајна побуда што је Милош учинио ту посету, била је њетова жеља да доведе тамошњег командујућег ђенерала на то, да пише у Беч како је нужно да се Хапић и Лазаревић позову натраг у Аустрију. Милошу је највише бло непријатан Хаџић, кога су свезе с противном партајом биле доказате, а јуридички појекти његови били су управо сасвим противни жељама, Милошевим. Уклонив њега из Србије, Милош св надао да ослаби евоје противнике. Али кнез Метерних у место да учини по жељи Милошевој, он учини пштање Филиповићу: докле се дошло са радњом законика у Србији, и је ли још нужно да остану у Србији Хапић и Лазаревићр Филиповић који је још 2 Маја послао у Беч три извешћа, од којих се у једном описивала свађа Милошева с Вашченком, у другом се казивало непријатељско расположење књажево према, Аустрији, о чемо већ сведочи познати указ Милошев београдском магистраљу, а у трећем саопштава устав Хамићев. Тај исти Фидиповић