Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

988

који је доказивао, да Милош не жели никаквих закона за своју земљу и народ одговорио је п сада, да је становање оба правника (јурпста) у Београду још нужно. Кад је Мплош видпо да не може Хаџића да уклони, то је чешће преко својих људи захтевао, да се он не меша ни у какве политичне ствари, Али како су мало били верни Молошу, и оваки људи, преко којих је шиљао ове поруке, види се из тога, што је Цветко Рајовић пошто је посетио Хапића 21 Октобра п казао му поруку Мплошеву, почео је говорпти од своје стране, како је устав већ предат Бутуњеву да бл га удесио према хатишерифу, како пнглеска партаја још пепрестано ради противу устава, и предлагала последње сретство да књаз купи потписе великаша који ће да осведоче то, како они неће никаквог Совета, алп су сва та бушења — додао је Рајовић — сад допкан. 30 Октобра Хаџић се састане с ЈеФремом Обреновићем, и прпповеди му порад шта је Милош шиљао Рајовића п Јову Ђермана, који је био зет Јефремов. Јефрем је одговорпо, да су му они већ све то казали, „Књаз је и мени шиљао — говорио је Јефрем — једнога свога човека, уверавајући ме да ће мл много учинити ако урадим по његовим жељама. Ја сам му одговорио, да ћу да радим све што пдеу прилог његовој части п народној корпсти, а што пде да га обесчасти то нити хоћу нити могу да радим. А што се тиче награде, ја сам задовољан л овим што ми је народ дао п више не желпм; само молом, да ми књаз не отима оно што ми је дато, п поврати што је отето. Милош је пробао да суделовањем другога брата Јована Обреновића, који је у Чачку жпвео, прпвуче на своју страну великаше и народне кметове тога округа, п у почетку Новембра посети Чачак, где је провео скоро четири дана. „Дочек је био величанствен. Свуда на путу гомплама излазио му је народ на сустрет, а у вароши придружи им се п народна војска. У дркви га предусретне епископ ужичке епархије Нићифор Максимовић који га поздрави беседом. Сутра дан гомплама народа, готово 4—500 људи скупили се на широком пољу и Милош их поздрави беседом, у којој је говорио о својим заслугама према отаџбини и исказивао радовање видећи како је народ разположен према њему. У химни коју су му отпевали ученици тамошње школе, говорило се пзмеђу осталога: „сва Јевропа знаде, да у Србији под твојом руком цвета правда и љубав.“ На вратима куће у којој је седио Јован Обреновић блистао се транспорент, који је представљао битку Срба с Турцима на Чачку. На магитратском здању била је слика богиње правосуђа; на школи музе с поздравом Милошу. По речма официјалних (званичних) новина бе-