Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

289

седа Милошева била је примљена једногласним усклицима народа: Бог „да те чува госпудару! да живи племе Обреновића!“ Стари људи који су познавали Милоша кад је чувао овце, па кад су га сад видили у средини гомиле народа п накићеног руским и аустрпјсвим орденима и сликом султановом, плакали су од радости. Но то је већ био последњи блесак пређашње славе Милошеве.

Велпкаше који су у Београду становали, јако је плашио одношај Милошев према народу, и 4 Новембра Вучић је руком Раје Дамјановића писао у Цариград Авраму Петронијевићу: „почитајеми брате Авраме, ја сам вам прошле недеље писао како се књаз измучпо и наплашио због своје одлуке на устав који му је отуда послат. И како он никако не пристаје на то, што предлаже Порта и наша покровитељица, и како је звао Баћу (Пауна Јанковића) пи смерао да пошље протестацију Порти. Не знам јесте ли ви што год добили од њега у том смислу. И ја морам да вам кажем, да се он још и сад налази у таком стању. Ја сам вам већ писао да је хтео да иде у Чачак, сад вам јављам да је тамо отишао у уторак. За што он тумара час тамо час овамо, то и сами можете знати. Свуда се разноси глас да је прешао на страну Инглеза, а Русију оставио, шта више и саму Порту не слуша. Јуче су се два кмета из београдског округа чудили томе, и долазили к мени да ме питају о томе. Ви не знате у каквом смо опасном положају сад. Тек што ве плане ватра потппривана са обадве стране Сваког часа и свакога минута ми овде очекујемо, да чујемо за побуну у Крагујевцу. Ако то не буде за дан за два, то ће се за цело по повратку његовом из Чачка десити каква несрећа. Олушајући о томе ми смо се сви великаши овде спремили. Имамо на руди 4—500 људи који су готови да пођу тамо. Ако Бога знаш брате! што хоћете и што можете сад похитајте и свршавајте, па хајдете овамо. Само једини Бог да зна шта још може бити за који дан. Ви не знате да се овде све узнемприло, и само тек што није планула буна са свију страна. Он то не зна, зато бесни и трчи с једнога места на друго, да се покаже љубазан према народу. Овде вам прилажем писмо што ми га је један познаник послао. Из њега ћете видити како сви пламте немирним духом због данашње политике. Кунибер га саветовао да измени све садање официре и да на њихово место намести друге просте капларе; и да узме дз народа 800 људи за гарду, да се неби ничега бојао. Опет вам повторавам: тек што није планула ватра, и ми то очекујемо сваког часа и сваког минута, и готови смо да изађемо на сусрет свакој судбини.“ Великаши су држали да Милош спрема народ за борбу, и зато одлуче