Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

390

да му откривено кажу своје назоре за његово владање. Они пошљу Е њему старога Милутина Гарашанина кога је Милош особито поштовао, и који се вазда одликовао смелошћу — с поруком да му изјави у пме Јефрема Обреновића, Томе Вучића и осталих великаша, да они знају где он смера његовим радом, него да се остави тога, што је нампелио и нека се окрене Русији п 6 њима, да сви заједно раде; а смутње по народу неће никакве користи донети, него може још он сам страдати, што они никако не би желили. Такав одлучан корак великаша, који су пре кришом од Милоша радили, показује с једне стране, да се нису бојали свога господара, а с друге стране — да су се јако поплашили народне побуне. Милош одтовори Гаршанпну да он никад није ни помислио да се свађа с велпкашима и да с Русијом прекида. А Хаџић је испевао полазак Гарашанина у Крагујевац у својој песми: „Бој силе са законом“, у којој се Вучић преставља као бранпоц слободе што је Србија добила од султана и цара, а Милош као непријатељ слободе. Бојећи се Милоша, великаши су радшан противу њега п у Србији и у Цариграду. Из унутрашњости Србије почела су Вучићу долазити писма која јасно сведоче, да је противу књаза била спремана завера. Тако су му из Крагујевца 21 Новембра писали: „време је згодно, план је добар, народ прпстајо, и сви смо се радовали да ћемо угледати светлост јер смо доста живели у помрчини; али то што се у последње доба та ствар почела развлачити, залеђује нам срца, и млоги неће да се пграју главом, јер виде да нисмо способни потпомоћи ствар.“ Мало доцније писали суму пз Ваљева: „менп је веома пријатно било, кад ми је М. Б. предао ваше пзвешће, као што сам га очекивао и надао се према приликама. А још ми је више пријатније чути, како је двор нашег покровитеља осветљен бпо, п како сте ви у њему код високороднога господина Вашченка свечано празновали дан св. Николаја. Дај Боже, да би Орбо-Руси пли још боље рећи Русо-Срби хиљадама година празновали у заједници и неразделно. Него хоћу да вам се повалим како сам по повратку из Крагујевца славно мога свеца, и како сам међу гостима пмао доста чиновника, свештеника п кметова п како смо се сви заједно веселили. Свакога сам частио мојим пићем онолико, колико је ко могао пздржати, и сваки је одлазпо благодарећи и вичући: ура! ура! мелећи ме да кад ви позовете мене на вашу славу незаборавите п на њих. Кад се сврши Фантазија мамурности онда ћемо чути нове и веселе српске песме. Сви које сам горе именовао п које нисам именовао молили су ме нарочито да их преко вас препоручим милосто г. Вашченка и господара