Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

406

из Совета Јеврем, Вучић и Симић, Русви конзул није се могао да сагласи на то. Енглески конзул такође је посетио Милоша и саветовао му да се врати у Србију. Милош се непрестано затезао, После саветовање са београдким пашом и руским конзулом, пређе 20 Априла у Земун депутација од шест советника међу којима су били: Стојан Симић, Милутин Гарашавин, Тенка Стевановић, Ђорђе Протић, Прота. Матија Ненадовић заједно са митрополитом, Аврамом Петронијевићем и једним чиновником од пашине стране. Депутација је дужна била да пита Милоша: пмали он одиста намеру да се врати на своје место, и ако је тако, то да се одма поврати и да без даљег околишења предузме посао те да се сврши уређење земље, и да се један пут за свагда остави Енглеза у којима народ нити има нити жели да има нужде, и да један пут за свагда удали од себе Живановића који је учинио толика зла Србији п самоме књазу. Одговори Милошеви били су завијени и не опредељени. Тада стари Милутин Гарашанин п Стојан Симић почну жестоко да коре Милоша за целу његову радњу од 1885 године п објаве му, да ће свакојако бити лишеп свога знања, ако се одма не врати у Србију. Као што свакад бива у оваким случајевима, кавга међу књазем и Советом сврши се тиме, што други за њу плате. Живановић п Кунибер морали су за свагда оставити Србију. Књаз је наградио првога са 1000 дуката, а другога са 200. Другог дана Милош пређе у Београд, а за њим књагиња. Љубица са синовима. Милош је морао обећати да ће извршити сва захтевања својих противника. Он је на све пристао, јер је очекивао да се _ у његову корист побуни војска, о чијем је устројству последњих година велику бригу водио. Шта више, он 27 Априла потпише устројство Совета, што га је написао Хаџић. У томе регдементу било је 59 чланака. Опредељавајући устројство Совета п његово пословање, реглемент у два своја чланка додирнуо је п напменовање саветника, и утурио је у њих и то, што није било шта више ни у уставу. У ча. 8 било је речено: „Како председника савета тако п чланове избира ћеш ти, но под тим условом, да они буду познати међу суграђанима, својим способностима и поштењем п да су учиниди ма какве услуге отаџбини и заслуживали опште уважење.“ Противнипи Милошеви који су се сами називали „уставобранитељима“ додали су чланку 8 устројства српског Совета ове речи: „тога ради, у случају таквога избора. нужно је пајпре предлог и мњење Совета.“ На чај начин чланови совета могли су бити људи само из једне партаје, за све друге он је био затворен. А међутим Совет је био законодавац за сву кнежевину, п ова суштаствена особина у народном животу морала је бити