Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

407

остављена у руке 17 људи једне партаје. Оваким је начином постала, у Србији олигархија. У 16-том чл. устава било је речено о министрима и представнику:“ Ова три висока званичника, министри унутрашњих дела, финансије п правосуђа, као и министар твоје канцеларије заседаваће у Совету, пошто се најпре закуну; а у 8 чл. „устројенија“ бпло је казато, да та четири лица, кад оставе своја, звања постоју члановима Совета, а њихово место бираће се когод од Советника Овим је постала утврђена свеза међу Советом, представником који је управљао књажевом канцеларијом и иностраним делима и министрима три министарства; тиме су и сами министри као прве извршујућа власт, везани били с интересима владајуће партаје, и морали радити заједно с њом. А давајући књазу да замени оступајуће министре ма којим чланом Совета, устројство је нарушавало 4-ти чланак устава, који говори о књазу: „добивши таку власт, тићеш имати пуно право, да управљаш земљом и народом који је теби поверен, да бираш и постављаш три лица која ће под твојим „вједомством“ сачињавати главно правитељство земље, и радиће: једно унутрашњим пословима друго Финансијом, а треће судцким делима,, Милош је потпуно појмио, да код оваких захтева, чланови совета имају већу власт него што им је у уставу намењена и да је за њ остало само сенка власти, па зато није се жалио ни тражио помоћи, ни од београпког паше као представника султановог, ни од руског конзула као преставника. заштићавајуће државе, који су дужни били да чувају устав. Он је непрестано тврдио, да унутрашња управа, Србије треба да буде независна и од Порте и од Русије. Зато их није ни могао позивати као судије у распрама његовим са Советом, јер није могао веровати у искреност судија, који су радили да се његова власт ограничи. Најзад није се могао окренути ни к народу, јер је у уставу није ништа стајало ни за какву народну скупштину, а после и само сазивање скупштине п њезин састав, зависно би у ондашњим приликама, од воље његових противника. Милош се одлучи на корак ко је више јуначан, али више и опасан, п последњим погрешкама својим додао је још једну нову, која је увећавала невоље што их је имао у последње време а које су га и обориле. (>)

10 Маја унтер-оФицири и редови регуралног баталијона и артиљерије, смештени у Крагујевцу, кад су видели да нема у њиховој средини књаза, и незнајући у каком се положају налази Милош, начине писмо на његово име, у коме изјаве своју оданости покорност само њему једноме, а не и Совету, заклињујући се да су готови да пођу на први знак његов противу великаша и без официра својих