Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

408

који су на страни Совета. То писмо Петронијевић увати 12 Маја. У тај исти дан буде уваћено још једно писмо од 9 Маја с надписом „ИЗ познатог места“ и с потписом „каваљерија и артиљерија:“ писмо је то било пуно претња противу 17 чланова Совета, с обећањем да ће доћи у Београд ако књазу буде потреба. И допста у Крагујевцу плане војничка побуна.

11 Маја одма после подне дошли су троица из „пјехоте“ код артплеријског капетана Марковића и питали га: „где је наш господарг Ми хоћемо да нам предате нашег господара, ми хоћемо да нам кажете, због чега је наш господар бегао у немачку земљу, и од кога му је така невоља да бежи од наср“ Још они нису ни свршили своја, питања, а појаве се још три солдата и почну говорити: „Ми хоћемо да имамо само једног господара п то онога коме смо се закледи, а не ћемо да имамо 17, пили другу какву нову светлост.“ Марковић им на то одговори, да он незна за друге господаре осим онога 0 коме они говоре и који је сад у Београду. Онда га солдати почну запиткивати: зашто је он у Београду, а није међу нама Марковић је одговорио, да се он чуди њиховим пптањима, јер господар није први пут отишао из Крагујевца и опет се враћао у њ. Солдати нису били вадовољни таким одговором, п натерају га да он иде с њима да траже господара. Марковић им је казао, како је њему познато, да је господар у Београду, и да је он господар и књаз као што јел до сад био; а ако му они не верују и хоће сами да виде господара, онда нека позову своје официре и заједно нека потраже господара. На то му онн одговоре, да су њихови официри отишли у лов и да они неће да их чекају, јер не могу да трпе прекоре од дворског буљук-баше Милића, који им говори: „Кога ви чувате, коме служите, камо вашег господара коме сте се заклели нестало га и место њега начинило се 17 господарар Може бити ви чувате крагујевачке бабе и каљаве дворове који без господара ништа не вредер“ Пошто то изреку счепају Марковића тражећи да их он води у Београд. Још су се солдати хвалили како ће им у вече доћи кавалеристе из ћуприје п пешаци из Крушевца, п да ће они сви заједно поћи да траже господара, и да га моле, да он и у будуће суди сам као што је и пре, а да не пзгдеда као да је уашшен од новог Совета п нових господара, и да им ти нови господари не суде. Марковићу испадне, те се измакне од солдата. Он пође да тражи чланове апелације: Јанићија Ђурића, Јована Вељковића и Лазу Зубана, п сретне их у шетњи. Пошто им је испричао о побуни солдата, Марковић је говорио, да се не сме вратити у касарне. Чланови суда позову га да се склони у суду. Овде