Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

409

се почну договарати о начину како би могли утишати побуну. Јован Вељковић, који је пређе био неколико година војени комесар и кога су војници уважавали, узме на се да оде међу војнике и да их одврати од опасне намере. Али другови његови, више пажљиви, желили су да напред дознаду како је народ расположен, ну тој цели позову председника окружног суда, јер начелника, није било у вароши. Позвати председник изјави да је у народу и на пијаци све мирно, да је народ звдовољан с уставом и благодари султану што нам га, је дао. Тада чланови суда пошљу Јована, Вељковића у касарне, с условом, ако он не успе са својим намерама то да сви пођу Е војсци. Они су два сата чекали, али Вељковић се није враћао. Тада капетан Марвовић изађе на. пијацу пред дворцем, да види шта се ради у касарнама, а председник окружног суда оде на пијацу да пази на њега Међутим дође у суд члан Совета, Петар Туцаковић, који је остао у Крагујевцу због болести. Судије, који се ту скупили бејаху, испричају му све што се догодило. Но у исти мах зачу се вика код касарне и лупа добоша. За тим дотрче у суд надзорник магацина, Коста, Матић и капетан Марковић, вичући: „бежите! ено их већ на, пијали и иду овамо са оружијем;“ чиновници се сви разбегну. Но солдати прођу мирно покрај Совета и суда изаузму конак, оружницу, магазе с раном, барутану и друге зграде где се чувала каса. Тупаковић узјаше на коња и изађе пред војску; но солдати не само што га нису хтели послушати, него су још хтели да га вежу, да није брзо умакао на коњу. Бунтовници поставе око његове куће стражу и захтевали су од главног казначеја „Кивана, Петровића, да им каже где је каса; он им је одговорио да се она налази на своме месту, али солдати нису веровали и говорили су да је она однешена у Београд. Казначеј покаже им место, где се чувала каса, али их почне одвраћати од намере, и уверавати да је господар жив и да продужава управљати земљом по жељи народа и султана. Солдати наместе стражу код касе, на вратима Совета и суда, па онда обколе куће свију оних чиновника који су се сакрили. Неколико пута кушали су да упадну У кућу Туцаковића, али им није дала жена, Туцаковића, која је стајала на вратима са малим детенцетом. Сутра дан рано ухвате Туцаковића и одведу га у касарну, куда је још раније био одведен Вељковић. Међу тим трговци, који су имали дућане на пијаци, наоружалди се да чувају своје дућане.

Побуна крагујевачке војске имала, је утицаја и на војску других места. Зором тога истог дана отрче два каваљериста у Ћуприју и