Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

410

предаду тамошњој војсци писмо без потписа, у ком сезпозивау Крагујевац. Сви војници ћулријског гарнизона одмах се скупе, узму коње и оружје и неслушајући заповести својих старешина, крену се пут Крагујевцу, и стигну тамо после по ноћи. При улазку у варош они огласе свој долазак трумбетама п добошом, што јако поплаши варошане. И она војска која је становала у Пожаревцу почне се бунити, а из Крушевца крене се 160 пешака п пође у Крагујевац да се сједини са осталом војском, али тамо стигне доцкан. 12. Маја у зору почну солдати по вароши прикупљати коње и волове да возе у Београд топове п осталу војничку припрему. На пијацу почну долазити оближњи сељани, а војници сплом испрегну им коње из кола п упрегну да вуку у Београд војени материјал. Све је било спремљено и натоварено, топови, ђулад, пушке, сабље и барут. Вођ тога покрета био је артиљериски подофицир Милпсав Кулашевић, из Шабца; њега су сами војници изабрали ва старешину. Са свирком и пуцњавом крене се та војска из Крагујевца у Београд и поведе са собом советника Туцаковића, војеног комесара Танасија Милојевића, Јована Вељковића п све оне официре, који нису пристали ув њих. Њих свега било је: 200 пешака, 120 коњаника и 100 артиљериста. Кад то дознаду у Београду советници и попечитељи одмах оду руском конзулу и јаве му о томе; но конзуд их пошље да о свему томе јаве самом књазу. После узајамног пребацивања и прекора између књаза п советника, први реши се да пошље на сусрет војсци два официра с писмом, у коме је позивао војнике да се врате натраг и претло пм је да ће их све казнити ако не послушају. Но те послате оФицире војници повежу као и оне из Крагујевца. Кад то чују у Београду, онда советници почну наваљивати да Милош пошље пред војнике митрополита Петра, епископа ужичког Никифора п свога ађутанта Арсу Андрејевића. Но ни стим нису били сигурни, да буна, која је против њих подигнута, неће отети мах, па позову Милоша паши, да се пред пашом договоре на који ће начин утишати буну. Стојан Симић у присуству паше, рекне у очи Мидошу: „Ми смо уверени, господару, да сте ту буну начинили ви против нас п противу устава, па за то треба, пшли ви сами да идете пли п да је стишате, а ми да останемо овде у граду, или да ми пдемо да је утишамо, а ви останите овде у граду и не мешајте се ни у што“, на што му Милош одговори: „зар тако треба да оставите свога господара у Турском граду“ „Па шта се може друго и чинити,“ одговори Симић. На то Милош примети: „нека пде оп,“ и пружи руву на Вучића, „нека