Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

411

иде он да стиша војнике, ја ћу му дати пупомоћство, да може у моје име радити.“ На то сви пристану, и Вучић почне скупљати људе из оближњих села.

Ево шта је између осталог било у оном пуномоћству што је добио Вучић: „Крагујевачка војска, која се побунила и оружаном руком пошла противу народних права, датих нам посредством устава премилостивим царевима, и пошла на Београд дала нам је повод да скупимо другу народну војску, која стоји под вишом заповешћу, и да је пошљемо противу бунтовника који иду против устава, против народних права и постојећега реда и спокојства у земљи“. А у распису на окружне старешине објасњавало се, да је стојећа војска у Крагујевцу, пешадија, каваљерија и артиљерија, по глупим предрасудама и погрешним појмовима о садашњем положају нашем, подигла буну и пошла противу права, која је дао народу наш премилостиви цар у договору са нашом покровитељком Русијом; да је крагујевачва, војска незадовољна са данашњим уставом, поапсила неке чиновнике учинила и друге неупутности и пошла у Београд.“ Према томе књаз је био принуђен послати против тих бунтовника другу народну војску под врховном управом Вучића. И доиста брзо се скупи гомила, наоружаних сељака око Вучића и пође на сусрет крагујевачкој војсци. Уз Вучића придруже се још Милутин и Идија Гарашанин са беотрадским гарнизоном под командом Гаје Јеремића, одмах затим врате се у Београд пређашњи изасланици са митрополитом, па јаве, да су сусрели војску у селу Раљи и ту су је склонили да ослободи оФицире и старешине и не иду даље у Београд. Међутим она војска што је с Вучићем ишла непрестано добијала је уз пут нову помоћ из београдског, шабачког и ваљевског округа. Из јутра рано 15 Маја сретне Вучић на Трешњи крагујевачке војнике, сасвим спремне за бој. Но Вучић нехтене се упуштати у бој с њима, већ пусти се у преговоре, у којима прође читав дан. Тек сутра дан устаници попусте: једни су слушали савете митрополита, други опет видећи на страни противника београдски гарнизон, трећи неуздајући се на помоћ из Крагујевца, четврти међу собом невидећи Јована. Обреновића с којим су били у свези, — еле сви склоне се да одустану од своје намере 1).

а) Примедба: Они су послали били из своје средине једну депутацију у Београд вњазу Милошу; али противници књаза похватају те депутирце и држади су их под стражом, да не моту ни пред књаза изаћи ни натрат се вратити. Војска није знала, па је то највише покодебало што од књаза, нема, никаква одговора. Превод.