Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

418

на латински језик Савић (умрђо 1774 г.. Од Руса су примили Срби п Бутари грађанска писмена; уопште руски језив имао је велик уплив на препорођење књижевности оба ова народа: тако названи славено-сербсеш језик 50јим су се писале српске књиге, до реформе Вука Караџића, опомиње на језик руских црквених писада ХУД века. Политичке везе нису се прекидале између јужних Оловена и Русије од краја ХУЛЛ. века и предходником њиховим био је чувени Ђурђе Крижанић, који је позивао цара Алексија Михапловића да се постара те да пскупи сва славенска племена уједно. Уплив Петра. великог на јужне Олдавене бно је велики, он се показао свуда: у Црној Гори, Далмацији, а нарочито у Дубровнику, Бугарској, Србији и код аустријских Славена. Ракочија, против кога су Срби из Маџарске усрдно помагали аустријском императору, доцније говорио је (17 22), да би они предусрели руску војску као месију, који је дошао да их ослободи. О великој љубави, каву су имали православни становници јужне Маџарске према Русији за владе Екатарине 11. чак сведочи Фридрих [1. Од Марије Терезије и Јосипа 11. Аустрија се почне плашити руског утицаја на Славене.

(10) Придично опширан списак и оцену не само путника, но и уопште писаца. турске даревине у ХУЈ. ХУП и ХУШПТ век. могуће је наћи у једном од најбољих књига о Турској: Везећтеђиле дез Тигазећеп Нејсћез пасћ 5е1пег Већејеов — ппа Згаафзуелазаиоо шп Фет Јееп НАЖе дег ХУ ПТ Јаћгћипдетв хоп Оћг. Гбдеске (1—8 фЊеПеп, Гетрао 1771—1789), нарочито у трећој свезци.

(11) Ранке Л. Исторзла Сербји вљ русскомљ переводћ П. И. Бартенева (Москва 1857), стр. 27.

(12) СопаегаНолз зиг Ја спетте асфпеПев Фез 'Титев, рат М-т Фе: Уошеу. Топдгев, 1788.

(18) бевећјећје Фез Визазсћеп Угааба уоп 2. Неплап бота, 1860. УТ. 5. 468. Исторћи падешл Полљши, соч. Сер. Соловђева. М., 1868, стр' 165. — Јозерћ 11 ппа Кафћампа хол Виззјала. и Вмећуесћвеј, ћетапз уоп А. У. Атпеће. Хулеп. 1869, 5. 158—154.

(55) Орпски историк П. Срећковић, у својој књизи „Синан-паша“ (Биоград 1565), навео је неколико љубопитљивих предања и сведочби о необичном опустошењу Старе Србије и турчењу тота српског краја, пошто се преселио у Аустрију народ с патријаром јстр. 86—105). Он држи, да је исељавање Срба за време патријара Арсенија 11]. и за Арсенија ТУ., било много горе за српски народ, него-ли и сами пораз на пољу Косову.

(15) Чланак М, Спасића: „Нешто о нашоћ цркви подљ турском владом, и о томе што в се више Срба потурчило у Босни, пего-ди у Срби и Херцеговини“, у Гласнику др. Орб. сл. књ. 1. стр. 140—143.

(16) Опис санџака београдског па крају прошаота века, печатано у „Даници“ забавнику за 1827. год. пад. Вук Каралић.

(17) Даница за. 1827 тод. стр. 96 и даље.

(15) Напмеповање дација, какве су Срби плаћали до 1804 год. може да се види у Гласнику књ. 1. стр. 177—180.

(19) вид. Занимљиво казивање проте Мат. Ненадовића, како се видео његов отац Алекса са царом аустријским ЈосиФом П, у Земупу, у књизи: „мемоари проте Матије Ненадовића“ (Београд, 1867) стр. 9—12. Руски превод тих записака