Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

432

(165) (255)

(188) (50) (158)

шшње, п да је томе повод дала њена жалба на рђаво владање мужа. „велпкаши угрејани вином, веди Живановић, и жалећи госпођу, коју су сви поштовалл, измишљавади су разна средства како ће обавестити књаза, па да земља једном буде уређена и осигурана; митрополит Петар није учествовао у том разговору јер је отишао раније у собу за њега одређену.“ Но почем Милошу пргдставе тај разговор као заверу, то сви који су били на весељу код Симића морали су гледати да предупреде освету књаза. Позивали су народ бајати на заштиту Дрине од Бошњака, који су се спремали да пређу преко те реке. О Вучићу и Давидовићу, Живановић каже. „Они су радпаи законито и паметно спречавали су сваки иступ; Милета утом одношају заслужује лотпуву похвалу; Паштрмац Вучић и Давидовић вршили су књажеве заповести тачно. У време бегства Милошева пз Пожаревца, био је ш њим п Живановић и заједно са Коцом Марв овићем, Вулом Глигоровићем, Павлом Станишићек и Јевтом Утричићем уверавао је Милоша да великаши немају никакве зде намере ни против њега ни против отачбине, Милош успокоји се и врати се натраг у Пожаревац на Богојављење, кад је дрква била пуна народа, који није ништа ни знао за тај догађај: књаз у радости заповеди да се пуца из топова. У то време народ по обичају везао је све који су били сумњиви и водио пред Милоша. По сведочби (Живановића са противницима није било више од 3.000 људи од народа. У тој побуни први је устао против Милоша Ђорђе Протић, који је постао личним непријатељем Милоша још од 1527 тодине, кад је по заповести Милошевој био кажњен бојем (Сшшђете б. г,р. 958—956). То је било тада кад је у Србији патријахадна управа блда још у свој сили својој; ево шта Живаповић о томе велп. „Марија Терезија није давно живела, па тек она је уништила тедесну казну православним свештеницима. Вучић док је био киезом Гружанским више пута казнио је батинама свештенике. Ја сам за време мога бавдења у Србији, више пута видио, како мирска власт обали свештеника п удари му по 50 батина, пја сам се гнушао тота; а међу тим остали Срби гледаху равнодушно. Књаз Милош и Давидовић били су оба чисто сантвиничкот темперамента. Оба су били поједнако осетљиви по џандрљиви. Давидовић је пекрено волео књаза и био му је одан а књаз је такође волео Давидовића више него пкога. Санг-

и срцем п душом, винички темпераменаљ бпо је узрок томе, што су онн често вређали један

другог, и Давидовић често давао је оставку; но они су се исто тако лако и мирпли. Сасвим другчији човек бпо је Протић; притом он је био тек писар у суду кад је бпо кажњен.

Новине српске, зв 1885. бројеви: 5, 6, 15

Устав књажевства Србије. У Крагујевцу, 1885, стр. 6. а Фоо. Он је био издан као прилог српским новинама, но доцније постао је редак. И Хапић пи Купиберт сведоче сагласно, да је Милош при податању заклетде на устав, говорио нејасно п мењао неке тачке у своју корпст.

Сплаћете Езвај ћиболаце, Е 1: 1, 185—188.

Сриске новине за 1585, бројеви: 7 1 8.

Аустрија Русија п Турска противне су биле новом уставу, као што тврде Куппберт, Живатовић и Хаџић. О судбини Давидовића п састављеног њиме устава има занимљив извештај АПсетеше 212, у дописима из Букурешта од 90 Септем. 1885 год, п из Беотрада од 18 Октом. исте године. У првом писму

товорисе да су књаза, склонили да прими устав тако названи Латинци, који