Srbobran

Страва а.

"СРБОБРАН 4

"5 К В О В К А №’ 5ЕЕВ \УЕЕКХУ РићНаћес! ћу ■асгћип ЕНисжИопа! аПд Вепето1*п( Рипћ о{ Зегћ Ре<1ега(Јоп .,51оа»“ 443 V/. 22пЈ 51, N6» Убгк, N. V. оаа1аеа* Мапауег*: М. I. Рирт, 443 IV. зао<1 5(, N» 1 » Уогк, N. V. Те1ерћопе: Сће1*еа боов. Еп(егед аз 8есоп<1-с1а8а та((ег а( (ће Ро*( СННсе сИ Меш Уогк, N. V. ипИег (ће ас( о! Магсћ з, 1879 .

Четврти дан конвенције

Мај 4. — Пре подне. —. У 9 сати ујутру председник конвенције отвара седницу са нолитвом. Тајник прозива по списку делегате и бележи одсутне. Прсдседннк конвенције наређује читање јучерањег записника. Главнн председник г. Пупин ставл.а примедбу да се испод сваке тачке промене правила у записнику стави, да је једпогласно гласањем усвојено, и да то важи за сваки параграф правила. Примедба г. Пупина на предлог председника конвенције, јед иогласно се прима. Стева Свињаревић ставл,а при медбу на заппсник да пара1рафи: 19, 20, 21, 22 и 23, по решењу конвенције улазе у пословник, и да то треба да се назначи и записнику. Прима се с тим ,да се о тој примедби реши пошто се прочита цео записник. Мане Момчиловић ставлл примедбу да треба да у записиик уђе, да подпредседника треба да бира конвенција. ЕГредседник конвенције изјавл.ује да остави ту примедбу за после, што се прочита цели записник. Стева Свињаревић протествује зашто није у записник заведено, и зашто га није председништво коивенције узело у заштиту кад га је брат Вукадиновић увредио речима, да су из Дстроита сви рђави и певаљали. Њему пије до њега толико, колико до његовог братства које га је овде и послало. Брат Бјелић ставл>а примедбу на записник да се стави, за Божу Мартииовића да се искл>учи из Савеза ако је и он члан Савеза, јер је он дознао да Мартиновић и ннје члан С-авеза. Јоса Ра^дсигпћТда уђе у записјлк^' кСг. свачије, ко би какве предлоге учинио, да би се исти предлози стављали на гласање. Председник коивенције објашњава да је јуче решено да се иредлог иојединаца заводи у записипк само онда ако то дотични делегат који предлаже сам и захтева. Јоса Рајновић објашњава да га гл. председник није разумео, већ да ои захтева, да се по решењу јучерање седнице, стави нмена оних дслегата у записник, којц би за какав предлог који је од гласања. стављен на гласање, одусталп Председник конвенцнје опомнње говорника, да се не губи време, већ да се сваки придржава сгрого пословника. Вељко Радојевић ставља примедбу, да су тајиицн пропустили да заведу у записнику у параграфу 40. онај додатак који је јуче примљен. Брат Драгојловнћ тражи да се његов предлог уведе у записник, јер он изјављује, да није право, јер када се врати назад, чланство његово ће га пптатп шта је он овамо на конвенцији радио. Председник конвенције изјављује да је примедба брата Драгојловића умесна, и да треба да се стави у записнпк да је предлог брата Драгојловића био тај, да се конвенција у место сваке треће држи сваке четврте године, што је једногласно п решено. Отац Бједов примјећује да је извештај “Српског Дневника” много вернији п потпунпји него лп записнпк конвенције. И моли тајнике без за^герке, да би било умесно, да би тајници увече састављали своје записнике у братском споразуму са репортером “Српског Дневника”. Главни председннк г. Пупин изјављује да је цримедба Оца Бједова умесна, и он се нуди добровољно тајницима, да ће им увече помоћи да заведу све оно, што би они случајно пропустили а требало би да се заведе. Прима се са захвалом гл. председнику.

Бранко Пекић протестује зашто у записник није заведена и резолуција, зашто су људи брисани из Савеза, јер у записнику ције довољно ставити само “брисани” него треба сваку ствар и мотивисати зашто је то учињено. Јер је записник огледадо ра да сваке конвенције и без потпуног записника може бити рђа вих замршаја. Главни председник г. Пупин предлаже да се записник прими данас какав је. Председник конвенције ставља на гласање и записник се прима већином гласова. Отац Данило Букоровић молп тајпике да не приме рђаво његову примедбу, већ да њима није ни замерити што не могу све завести, јер то није ни лака ствар, али је тачност вођења од врло велике важности за сав рад конвенције. Одобравање међу делегатима. Председник конвенције даје реч главном председнику г. Пупину. Главни председник г. Пупин изјављује да је јуче конвенција разрешила главни одбор Савеза Слоге, и да треба сада да конвенција поставп привремени главни одбор који ће руководити Савезом док се главни одбор не изабере. Отац Бједов износи преддог главног председника пред конвенцију и препоручује од своје стране одбор за преДтед књига да предузме ирпвремено рад 'управног одбора. Прима се једногласно. Јоса Рајновић протестује зашто председпик конвенције дозвол>ава одступање од дневног реда ц тражн да због тога пола дана изађе напоље са конвенције. Председник конвенције изјављује да брат Рајновић није у праву н дозвољава, да се ас данашње седнице удаљи пола дана. Брат Миле Кукулеча захтева да се пошаље привремени одбор у Савезни уред и да заузме мссто тајника и чиновника. Јер није довољно само решитп оне људе избацити напоље, већ нх треба стварно што пре п избацити. Бурно одобравање и пљескање. Главни председпик г. Пупин изјављујс да бн он морао својим потпнсом, одбору датп право, да смени гл. тајника. Председник конвенције предлаже да се та ствар остави одбору за пре глед књнга. Прима се једногласно. Стева Бабић, предлаже, да се унесе у правила и један нов параграф, који би гласпо овако: “Ако се установи, да је ма који члан управног одбора учинио кривично дело, пре или после него што је изабрат за члана управе, то да пма права главни одбор да га смени, када доказе прибави за његову криминалну кривнцу, и на место њега да постави једног заменпка, којег је конвенција као заменика изабрала.” Око овога предлога развила се читава дебата. Вељко Радојевнћ протесгвује, јер вели, да није право тај параграф предложепи да се усвоји и о њему дебатује. Јер су људи свн грешни. Сваки м:оже у прошлостн грешлти, алп у садашњости може битп са свим исправаи и вредан и поштен и своју дужност да поштено и верно одправља на част људи који су га поставили и којима је потребан. Благоје Бајагић, одоСЈрава предлог брата Бабића и с њпме се у свему слаже. ^

Брат Мандић, се не слаже у свему, али предлаже да се промени у иечему, и тражи да се о овоме параграфу дуже дебат УЈ е Симо Вујновић изјављује, да је ова конвеиција и створена зато да се Сарез спасе и да Савез Слога напредује све више а не да Савез иде у назад, и он се потпуно слаже, са предлогом Стеве Бабића. Мане Момчиловић протествује и вели, да то има право за про мену параграфа да претреса и допуњује прво одбор за правила па да тај одбор изађе са предлдознма пред конвенцију. Настаје међу делегатима подељено мишљење. Мпле Орешчанин преддаже да гл. председник путем правила, добије одрешене руке, јер ће само тако имати вере, да ће се Савез увек моћи сигурно заштититн, н он се слаже са предлогом брата Бабића. Решено је већином гласова, да се предлог брата Бабића, поднесе одбору за правила па да тај одбор пошто претресе предлог, изађе .пред конвенцију са својим мишљењем. Наставља Мане Момчиловић да чата извештај одбора за правила. Параграф 44. под а) остаје. Под б) испушта се реч “и надзорног”. — в) брише се реч “падзорни”. Тачке г. и д. у исто ме нараграфу отпадају. Сада се прелази на параграф 74. Права и дужности главног одбора су. (А стајало је надзорног.) Остаје у целости. Прима се. Сада се прелази на параграф 83. реч “надзорни” брише се и у тачки под а) остаје: против чланова управног одбора Савеза. У тачкн г. бр^ше се управног " Падзорног одбора а остаје: про тпв једног или више чланова Савеза. Тачка ж. отпада. По предлогу одбора Мане Момчнловић се враћа на параг Р а Ф 33- који треба исправљен да гласи: гдавни одбор је нај'впшп извршни орган Савеза, а састоји се из председника, подпредседника и 9 чланова изабраних из реда чланова Савеза. Председник конвенције наређује читање телеграма. У 12 сатп одмор. По подне, наставља се седница у један и по сат по подне. Председник конвенције даје реч Брату РаЈ"новпћу. Јоса Рајновић предлаже одбору за жалбе п молбе да прво испитају све жалбе и молбе, па да тек онда поднесу све своје предлоге пред конвенцију, а не да се губи време у прекпдању дпевног реда и мењању нзвештаја појединпх одбора. Мпогн су сагласии са Рајновпћевим предлогом. Председпик конвенције предлаже и подупире предлог Стеве Свињаревића да се повуче у посебну одају одбор аза жалбе н молбе а члан тог одбора Стева Свињаревић да остаје у хали и да прочита редом решења одбора. Прима се једногласно. Стева Свињаревић реферише предмете по коЈ"има је донео оддуку одбор за жалбе и тужбе. АндрпЈ"а Мазлун износи своје мишљење да одбор не треба да нзноси пред конвенцију жал бе и молбе пре него што се добију Савезне књиге на увиђај н сва доку^мента, па да се тек онда на решавање износе пред конвенццју. Олште одобравање. Председник конвенциЈ’е изјављуЈ"е да се молба о кој"ој’ реферише брат Мазлун остави на страну ,док се књиге савезне садокументима не прибаве. Али да брат Свињаревић даље реферише по осталим жалбама и молбама. Усваја се. Стева Свињаревић подноси да ље извештаје свога одбора. Бранко Пекић нзјављује да не смемо решавати по жалбама и молбама докле не дође главни председник, стога да се решење по молбама и жалбама одложи до доласка главног председника. Отац БЈ - едов подупире предговорника и објашњава да би умесно било да се пређе на наставак измена и допуна правила, све дотле док нам главни преседник не изнесе детељније податке о жалбама и молбама које је управа Савеза оставнла на решење конвенцији. Брат Заклан такође говори у прилог тога да се не решава по молбама све дотле докле конвенциЈ’а ие добиЈ - е сва документа и све савезне књнге. Брат Суцуковић изјављује да конвенццја има права да по своме нахођењу решава по свакој молби и без обзира на књиге савезне. Јоса Рајновић тражи да прво конвенција саслуша све реферате одбора и тек онда да се пређе на дискусију и решавање. Прпма се. Стева Свињаревић чита молбе и пзвештава каква је мишљеп>а по појединим молбама одбор донео. Решава се о молби члана Јове Илића из Дукина, Па., кој"и је пребио ногу испод колена и добио је свега тромесечну болпу потпору, али никаку суму за о-

Делегату 1 >УР И Самарџићу, већином гласова, а на предлог брата Мила Кукуљече, решено је да се изда 300 долара за оз.леве руке, из које му је прнликом операције извађена више лакта једна кошчица, пре денверске конвеициЈ - е. Брат ђуро Самарџпћ благодари славној конвеицији на решењу и правдн, која Ј - е према њему учињена. Миле Орешчанин предлаже да се не решава о молбама за случаЈ’еве који нису предвиђени правилима. Брат ДрагоЈ"ловић износи своје мишљење, да се о молбама, које по правилима не би могле да се у претрес узимају, решава саIо тако, ако су молиоцн остали осакаћени. Овим се мишл.ењем већина слаже. По молби удове Митровпћке, да се осмртиина њеног мужа псплатп њој п њеном детету а не оцу њеног иокојпог мужа, јер Ј"е њен муж напрасно умро а бпо је члан сапеза пре но што ее оженио. да се упути удовицу на државне власти па како власт на основу закона о наслеђу реши, тако ће савезиа управа да поступа. Прпма се предлог брата Заклана, да се сваки делегат казии са 50 центи, ако дође на седиицу копвенције без значке на прспма. Председпик конвенције нарсђује да се прочитају телеграмп кој'и су као честитке пристигли у току данашњег' дана. Отац Бједов молп председнн■штво конвенцијс, да му се дозволи дводиевио осуство радп хитног пута. Конвсццнја му на основу писма које је Отац Бједов добпо, једногласно нздаје осуство до понедељннка. Председипк конвеиције закљу чује седницу у 5 п по сати и захазује ндућу за сутра у 9 сатн ујутру. После дуге дебате решено је да се прнмп одборскн предлог,

—О

Пети дан конвенције

су документа добијепа али књи- / ге нису. Главни председник г. Пупин извештава да Ј - е добио право, од Иншуреис департмента да му се даиас у јутру морају предати свс књиге и да ће бивши тајиик Дучнћ то и учннити, али он је до и сати чскао Дучића у са-■ псзној писарнн п он пије дошао. Онда је г Пупнн телефоном позвао компанију код које су ка -1 се купљене да пошаље човека да дођс у Савез који ће касе отворити. Бурно одобравање, са узвнком “живила правда!” На питање делегата ђуре Божнпа, шта ће бити ако касе, када се отвори, буду празне? Главнн ирсдседпик изјављу-1 је, да ће се тада са бившим тајпикбм Дучићсм поступати по закону, а то је робнја. Настаје пљескаае и бурно одобравање. Прелазп се даље иа решавање појединих молби. ГГошто је подне то на предлог више дслегата чигају се данашњн телеграми. У 12 сати нодпредседпик Стека Бабнћ прекида седницу и саопштава да ће се иста наставити у 1 и по саг по подне.

зледу. Стево Бабић делегат друштва извешћује да је молилац члан његовог друштва и да је њему позната цела ствар. Прилаже слику из које треба да се види прелом костију. [оса Рајпопић узпма с.тику стакло фотографско, и саопштава слушаоцима, да по овој слици, он а н остали делегати немогу оценити је ли нога здрава нли пребијена. Главни председник г. Пупин тражи обавештења по тој ствари од Стеве Бабића, и по добивепом извештају «ајавЈ2, је, да се према доеадањпм правилима по тој ствари врло тешко може решавати јер правила у том случаЈ’у нпшта не прописују. Председник конвенције пита хоће ли конвеициЈ"а вршити милостињу или ће само озледе исплаћивати строго по правилима. ^ Вељко Радојевић хоће да се врати на говор г. Пупина и вели да треба да се у правилима формулише тачније о тачкама где се говори о озледама. Брат Трбовић у своме ватреном говору износи да конвенција треба одмах да решава о свакој молбн а да се манемо разних одбора. Одобравање. Мпле Кукулеча предлаже да се озлеђеном молиоцу изда 150 долара. Настаје питан.е из кога фонда. Председник конвенциЈ"е изЈ’ављује да ће се паћп из кога фонда ће моћн да се исплати и јер већпна решава то да се предлог брата Кукулече заведе као прнмљен. Даље се решава о осталим молбама. Главнп председник г. Пуппн изјављује да има новаца у Гезервном фонду и што год више има новаца у том фонду све Ј"е већа свађа међу члановима управе. Дакле ми треба да увећамо и добротворни фонд. То сам хтео Ј - а да вам предочим п у кратко ћу вам доцније изнетн о значају тога фонда. А из тога фонда могло би се давати помоћ и за случајеве озледа, које правила неби предвидела. Износе се разни предлози на издапању помоћн озлеђеним члановима. Мп ћемо нашим читаоцима у једиом од идућих бројева изнетп тачно како је по свима молбама и жалбама реше но, јер се на данашњој седници решавало само о извесним молбама, а многе молбе остале су нерешене све дотле, докле одбор за молбе и жалбе не донесе по свима предметима своје мпшљење и решење, и докле се савезне књиге не прибаве. Сестра Милица Шутић ставља врло" умесну примедбу, на извештаЈ' једне молбе, да братство не сле да прими једнога члана из друтог друштва, ако дотични члан нема исправан преступнн, лист. Опште од обра ^ вање.

Мај 5. — Пре подне. — Молитвом се отвара данашња седпица тачно у 9 сати нре подне. Подпредседник конвенције иаређује читање имена делегата. Прн прозивци одсутна су двојнцч, Јово Опачић п Мандић. Кажњавају се са по 1 долар. Чита се записник јучерање седнице. Мане Кукулеча ставља примед бу да треба да се стави у записпику, да је ои предлагао да одбор за ппеглсд књига одмах предузме послове у Савезном уреду. Реч одмах је испостављеиа. Усваја се испра1 ка. Делегат Заклан предлаже да се казии председпик конвенције што није отворно данашњу седницу. Мане Момчиловић примећује да није у заниснику уведено, да је оцу Бједову дато дводневно ОгусТБсу Сто^ан Павловић предлаже да се записник примп, кој’и се предлог једногласно прима. Отац Букоровић предлаже да се свн телеграми штампаЈ’у у Савезном Органу “Србобрану” што се једногласним одобравањем усваја. Стева Свињаревпћ реферише о даљем раду одбора за жалбе и молбе. Молба брата Милана Бараћа члана друштва бр. нб. о осакатнини, која је била пре депверске конвенцнје, саслушана је. Брат Вукадпновић предлаже да се пзда за ову операцију 150 долара. Миле Орешчаннн протестује против тога предлога. Миле Кукулеча предлаже 100 долара. Предд^г подупире Јова Опачић. Већипом гласова решено је да се Бараћу изда за операцију 100 долара. Молба друштва број 29. а после дуже дебате, одбијена ј’с пз разлога што нема потребних лекарских докумената и што правилима није предвиђено. Стева Бабић правда ово решење што је на јучерањој седници решено, да се само онеспособљеним члановима за рад може чннити милостиње. Једногласно'одобравање. По тужби друштва број 58. одбор за жалбе и молбе доноси свој реферат. Али на предлог Мане Момчиловића оставља се та молба на страну док се не поврати са осуства Отац БЈ - едов делегат тога друштва, што се једногласно одобрава. Брат Вујновић изјављује, да његово друштво бр. 59. није хтело да плаћа разрез за друштвени орган “Србобран” све дотле док је уредник био Божо Мартиновнћ, и тражп да гл. председник ту суму плати Савезу из разлога што није одмах узео орган друштвени из руку оних несавесних управника. На предлог Стеве Бабића, већином се решава, да брат Вуј-

новић умоли своје братство да Савезу тај дуг псплати, а да ће ова конвенцнја тачно уредити како ће се и на кој'и начин посту пати са Савезним органом. Друштво “Немаи.а” бр. 75. ша ље молбу да се исплати једна операциЈ’а члана, коме је Савезна унрава молбу одбнла. Одбор за молбе и жалбе решио је да обавештења но овоме предлогу даде делегат иоменутог друштва. 1То саслушању делегата решено је, на основу друштвених нравила, а већппом пласова, да с дотнчна молба одбнје. Исто друштво моли за Шпиру Брајковнћа, да му се од страие конвенцнје одреди накнада за трошкове операциЈ’е. Савезпа унрава му је одредила 75 долара, алп он је за операциЈ’у угрошио 250 долара и моли конвенцију да му се сви трошкови око опералије исплате. Стева Бабпћ обЈ’ашњава, да се пе сме обазиратн иа трошкове око оиерацнје, већ иа правила Са веза у којима је предвиђено, колико се која операција прнпозиаје. Развпла се жива дебата, у којој учествује више делегата. Миле Кукулеча енергично захтева уз сваку молбу да се приложи лекарска сведоџба па према томе пошто ова молба иема лекарску сведоџбу да се и одбије. Јосип Рајновић предлаже да се молпоцу да ј’ош 75 долара за операцију. Исти предлог подупи ре Мане Момчпловић. Вељко Радојевпћ протестује зашто се РаЈ’новићев предлог на гласање износи кад се по молби о којој је реч, нема доказа лекарских. Брат Рајновпћ повлачи из оправданих разлога предлог. Отац Букоровић изјављује, да треба да су делегати у погледу ових молбп јако опрезни. Јер сс молбе иемогу олако узимати. Неће ваљати ни да се свакоЈ’ молби мплостиња даЈ’е, нити да сс молбе површно разматрају п одбнју, већ треба о свакој молби здрав суд и на темељу правила ■ЈОНОСИТИ. Ова се молба одбија. По молби друштва за Мату Рајчевића, кој’и је умро 3 дана иосле него што Ј - е брпсап, тражп друштво број 76. да конвенцпја донес.е решење ко Ј‘е крив што је дотпчни члан брпсан из Савеза Слоге, да лп Савез илн Друштво. О тој’ молби говори делегат друштва ђоко Спмон"овић. ГДавни председник г. Пуппп изЈ‘ављује да овај одбор за жалбе н молбе није морао да допоси по сваком предмету своје закључке из ра*лога, што до сада нису могле да се до6иј’у из савезне писарне књиге п документп. Алп г. Пупии извештава да је добио права судским путем јда бившп савезнп чпновницн мораЈ"у пздатп конвенцпјн књнге п сва потребна документа. И да

По подне. — Наставља се да- ^ нашн.а седница у I и по сат по подне прознвом делегата. Стева Свнњаревнћ члан одбо- ' ра за жалбе и молбе, нзвештава о одборским решењима по раз- , ним молбама. Срп. Добр. Друштво бр. 81. Св. Стелан упућује молбу свешт. , Јове Смпљанића за примање у чланство Савеза. 11о разјашњењу о овој’ ствари од стране делегата Миле Куку- \ лече, Јован Смиљанић, свештеник, прпма се једногласно за чла на Савеза. Јова Опачић молп председника конвенције да опомсне чланове ,да не чнтају новине за време седннца. Стева Бабић подпредседниа конвепције изјављује, да ће сваког делегата казннги са 2 долара у корист ратнпчке сирочадц, ко би се усудио да дрема за врсме седнпца. ' ' “ Друштво Мплош Обилпћ бр. 90. подносн жалбу протнв потпо везне управе ради болннх потпо ра своја дна члана. Оставља се за решавање по овој молби док се књпге савезне ггрибаве. Чптају се многе молбе н жалбе унућене конвенцији, али о миогпм за сада се не може ништа рсшаватп, пошто се сва документа, као преписка поЈ’единпх друштава са савезном управом, п лекарске сведоџбе налазе у савезпој пнсарни. Јопо Кукулеча захтева да се иређе па коју другу ствар, а не да се дангуби, јср сваку молбу коју преиессмо, остављамо на сграну са нзговором да немамо документа; тако ће пред пас свака жалба н молба нзлазити по два пута. ГГредседник конвенцнје му одузнма реч јер се удаљава од иредмета о коме се дискусује. Мане Момчнловић тражп од одбора да пред конвеициЈ’у износи само оне предмете на решавање за које су добав.љена сва документа, а осталн предмети да се изиосе пред конвенцију на решавање када се црибаве сва докумснта н све савезне књнге. Решава се о жалби друштва ■ бр. 133 нз Рапсон, Коло иротив савезних чнповника Уроша Дучнћа н П. Лесковца за погрешне расписе и нечнсте рачуне које су томе друШтву упућнвалн. Де легат именованог друштва Милап Почуча, говори у име свога друштва н нзносн сав несавесан рад н “глатке” рачуне Дучића и Лесковца. На иредлог одбора за тужбе и жалбе, конвенцнја решава једно гласно да новн чиновиици и по ва управа савезна, задовоље правнлне захтеве друштва број | 133За жалбу друштва св. ђурђа, број 172. Бланр Стејшн, Па., рефернше делегат Лазар Тинтор, да је лекарскнм прегледом установљно, да је Миле Вукелић повређен па једно око тако да је нзгубио више од половине вида 7ј