Srbobran

Број 34«.

СРБОВРАН"

Страаа 3.

и да је вероватноћа да ће ускоро то око изгубити. На предлог Јосе Рајновића, конвенција једногласно решава, да сс Вукелићу исплати 150 долара за повређено око, а ако се деси да на то око са свим обневиди„ да му се онда накнадно изда још 150 долара. Делегат Тинтор пзјавл,ује да је задовол>ан решешем конвенције и изјавл,ује благодарност у име свога друштва. Главни председник г. Пупин изјавл-ује и обавештује да је каса отворсна и да су у савезној каси нађени новац и бондови савезних фондова, али књиге нису у каси нађене. Они су у пнсарни пакоснн и књиге су изнели да нам сметају. Али ће их иншуренс департмент законитим пу•гем натерати да нам и књиге морају прибавнти. Сад је писарна савезна у рукама конвенције, и наш одбор пека тамо прегледа потребна нам документа. Бурно одобравање. Што је пре подне предосећао брат ђуро Божин делегат друш-

Опште одобравање. Читају се придошли нови телеграми, који се са бурним пљескањем саслушавају. Отац Букоровић моли, да пре него што се закључи данашња седпица, каже неколико искрених речи. Моли браћу делегате да саслушају и вели да је добио три поруке: прву, да се новннари искључе; другу да се новинари пусте ма пх и десет било; трећу, да је један делегат у поверењу казао да му је један пролаз^к на улици рекао: доста је да пружимо руку па да еав досадањи рад конвенције за-

витламо као прљаву крпу. Отац храбре српске војске на силБукоровић је дивнпм речнма из н мм завојима и прилозима које говорио и убедљиве разлоге из- су рањеној браћи од почетка ра-

казао на све три тачке. Бурним пљеском је попраћен кратак алн језгровит говор. У 6 сати у вече председник конвепцпје закључује седницу и заказује за сутра у 9 сати ујутру. На завршетку овог извештаја дозналн смо да су бившпм управ ницима достављена данас писма од прдседништва конвенције, којима се извештавају да су од ове коивенције суспендовани.

Шести дан конвенције

Мај б. — Пре подне. — Тачно у 9 сати пре подне отвара председник конвенције седницу чи тањем молитве. При прозивци пађено је да су изосталп: Душан Ботић и Отац Бједов коме је дато осуство. Брат Пурлија честита у име свих делегата светог ђурђа све-

тва бр. 87. из Барбертона, Охајо чарнма. нспунило се. Каса је отворена Мане Момчиловић изјављује каси гл. Д а он као свечар, а у споразуму са осталом браћом делега-

законитим путем али у

књига није било. Главни председник г. Пупин тима ко Ј и * анас тако ^ е славе ' уверава и умирује делегате да позива све Д^егате да им бу, ду данас гости на вечери, која ће

ће се и књиге добавити. Развила се мала дебата, између брата Букадииовића и брата I Свпњаревића поводом јучерањег нзвештаја у Српскоме Дневиику, у комс се вели да је брат Вукадиновић увредио брата Свињарвнћа рекавши да су из Детронта сви рђавн. Поводом објашњења с обе стране пзвео се закључак, да је брат Свињаревић погрешно разумео брата Вукадиновића с тога су Ј'едан и другн оповрглн своје речн. Поднредседник конвенције Стево Бабић наставља дневни рад, с тога брат Свињаревић чита даље извештаје одбора за молбе и жалбе. Делегат Симоновић из Ван Хаутен, Њу Мексико, тражп од конвенције иеколико минута да изговори неколико речи у име свога друштва. На предлог Оца Букоровића, конвенција даје брату ђоки Симоновићу реч. Брат ђоко Симоновић излази пред трнбином и држи врло прнгодаи говор о дужностпма и раду свеснпх делегата ове конвснццје, п пзјављује у име свога друштва пуно поверење и искрену благодарност на сав рад њнхов у Савезу Слози. Говор му јс бурно поздрављен. Главпп председник г. Пупин говорн о досадањем раду на урсђиваи.у Србобрана. Говорећн о разним уреднпцнма и о разН1Ш начинима админнстрације. И вели доплаћпвало се п Димнтрпјевнћу н Наранчнћу п другима, и то се све доплаћнвало на захтеве појединаца нз Култур ног и Добротворног Фонда. Говори ц о Шпиру Хуларовићу, да је био дуго члан Савеза, а радно је као лајнотајниста, разболе се опасно и дал аму се отнравинна, алн он впдећи да се даје накнаде н награде н оннма којн пису заслужпи н он тражи пз Културног п Добротворног Фонда, којн је био заиста и заслужан. II моли да копвенцпја реши по молбн Хуталаровићу помоћ. Миле Кукулеча предлаже да му се изда помоћ из Културног и Добротворног Фонда 400 долара. Бранко Пекнћ подупнре предлог предговорнпка. ђура Греговић протестује протнв неких говорника који се про тиве да се изда помоћ Туталаревићу, јер велн да је Хуталаревић стекао болест дугим н тешким радом у савезној штампарији и заслужује помоћ. Брат Лалпћ предлаже помоћ од 250 долара. Већином гласова усваја се пре длог брата Кукулече да се Шпирн Хуталаревпћу изда помоћ од 400 долара. Гл. Председник благодарећи браћи делегатима што су узели у заштиту доброг и поштеног раденика који је болест стекао у подруму савезне штампарије.

се одржатп у просториЈама чеш| ког Сокола. Сви се делегати одазивају са “сретиа слава и живели”. ј Отац Букоровић, у место таЈ - ника, чпта записник Ј - учерашње седнице. Главни председник г. И. Пупин, примећује да треба у заппсиику на впше места ставити: да се прима већином гласова. Председник конвенције изјављује, да је примедба г. Пупина умесна, која се усваја. СтоЈ'аи Бајић протестира зашто се неда свима делегатима реч када је затраже, јер пзјављуЈ'е, када се узме Српскн Дневппк, у руке лиди се, да њих 5, 6 делегата увек и увек говоре, а он јуче цели дан нпје могао до речи доћи. Скреће пажњу председнику конвенције да према свима буде подједнако пажљив у давању речи. Председиик вонвеицпје прима на зпање да је примедба по све умесна, и наређује даље чигање записнпка. Г-ђа Милица Шутнћ примећује да у наставку прекјучерашњег заппсника нпЈ'е заведено све што је прпмећено на за писник. Јова Опачнћ тражи да се у записник заведе, да се ои подпредседнику извинуо. зашто је јуче задоцнио само пола сата, н кад је у записнику стављено да је он задоцнио и кажњен тражп оправдање да се ставн и да је његов узрок задоциења примљеп. Усваја се. Јављају се многп протести на заппсник не да пије тачан, већ да је непотпун. Главни председник г. Пупин пзјављује своје мишљење да би требало да се записннк препише лепо па чнсто и то на једној' страни само писатп српскп, а на друге стране да се остави за превод на енглескп. Јер је запнснпк огледало рада конвенциЈ е Председнпк конвенцнје изјављује, да је примедба г. Пупииа врло умесна п да он предлаже мпшљење његово. Усваја се једногласио с примедбом да се у преписивању несме нпшта мењати осим исправке у стилизацијп и језику. Брат Вукадпновић предлаже да се записник препише на чисто у_ дрпсуству гл. председника и таЈ'нпка брата ђоге. Председник конвенције изјављује, да су делегати Стево Бабић н Стево Свињаревић отишли да позову на данашљу седницу г. др. Душана Гргина и Милана Марјановића. Прима се на знање да ће њихово прпсуство на данашноЈ - седници бити делегатима велика част. Миле Сарач тражи објашњења од председника, да ли значке треба носити само у хали за време седница или н по улицама, јер су јако изложени раз-

ним питањима и објашњавањима. Решено је да се значке облигатно морају носити само на ј седницама. , ј Милан Бараћ тражи да се и чиновник савезне писарне Душан Силашки избаци из писарне напоље. Јер одбор, који тамо ради на прегледу књига сма тра испод части да Силашки седи с њима. Душан Бабић, Јоса Рајновић и многн остали делегати подупиру Бараћев предлог. Председник конвенције предлаже да се та тражња за искључење Силашког из Српског Дома, упути као послана жалба одбору за молбе и жалбе и да ће таЈ* одбор по свакој молби донети своје предлоге пред делегате. Брат Божин у своме ватреном говору изјављуЈ'е да Ј'е срамота да конвенција после пет дана свога поштепог и частиог рада није у стању да пзбаци нечасног Силашког. Он енергнчно протестује зашто се дозвољава Силашком да још пискара по савезним књпгама. Усваја се. Тачно у 10 п по сати улазе у дворапу гостп позвати г. г. Др. Гргин и Милаи Марјановић. Председник коивенције Глиша РаПАвћ са пар топлих речи поздравл>а госге и представл>а их браћи делегатима. Госте поздрављају устајањем са живели. Милан Марјановић, члаи Југословенског Одбора у Лондону, благодари на братском позиву и у своме лепом говору изјављује жељу да браћа Србп и даље продуже свој досадањи рад на помагању, развијању и сједињењу браће Срба, Хр вата н Словенаца. Имао Ј'е у своме говору врло лепих места. Изневши у кратко сав напор и јуначкн рад Краљевине СрбиЈ'е сш прелази на цитирање речи Краљевића Александра, које је изговорпо приликом свога садап.ег боравка у Паризу и Лондону. Огромно пљескање са жпвпо. * Председпнк конвенције Глиша Рапаић са неколпко топлих и од срца изговореиих речп захваљује брату МарЈ‘ановићу. ДаЈ - е ријеч г. Пупину као представнику краљевине Србнје. Господпн Пупин устаје и долази пред трибпну п после бурног поздрава од свих присупаих у дворани одпочиње свој диван говор. ИзЈ’ављује да у име владе српске захваљује брату Марјановићу и у име целог народа из свих српскпх крајева, п вели да је брат Марјановић дошао у згодан час да нам као постол уноси у душу нашу ону идеју, ону спасоносну идеју по сву нашу браћу и с ове и с оне стране океана, то Ј'ест, да нам је свпма нама и Србима и Хрватима и Словенцима Ј’едини спас на узајамном потпомагању и сједињењу. Бурно одобравање. Председник конвенцпје изразује жељу браће делегата да чуЈ'у кој‘у реч и из уста срнског изасланика др. Гргина. Бурно пљескање. Господан др. Душан Гргин на свој јединствен начин држи језгровит говор. Благодари на братском позиву да присуствује овој седници. Својим радом Срби у Америци су показали да су све спи свога позива у данашње тешко време. Благодари им у и-

та до дапас слали. Огромно о добравање. На предлог брата Трбовића устаје Отац Букоровић да благодари гостима на њиховим говорима и њиховој данашњој посети. Настала је мртва тишина, јер се знало, јер се оправдано очекивало, да ће Отац Букоровић вадити мисли, вадити осећаје из срца свих присутних. Дивним китњастим речима обзире се на братске речи говорника Марјановића, н даље у говору износн величанствен рад српске војске и братски покрет свесне бра ће Хрвата, благодари брату Мар јановићу на његовом преданом раду, али осуђује хрватско јавно мнење, хрватску штампу, зашто ничим не прнтекне у помоћ овој’ нашој данашњој тешкоЈ’ бор би свесних Срба против Думбиних кметова и аустријских слугу. Огромно одобраваЈве. Даље благодари г. др. Душану Гргину на његовпм искреннм и братским речима. И изјављује му у име свнх делегата благодарност на његовом раду, коме је он свом душом предан и да свој’ посао сретно доврши на снабдевању мунпције српскОЈ’ јуначкој војсци, која је у тешким ранама ради добра и ради ослобођења свих нас. Говор завршује поздравом српској јуначкој војсци и најчвршћем темељу слободе Југословена проливеној светој српској крви. И његов је говор као п говори предговорника бурним одобравањем поздрављен. Председник конвенције прекида седницу унипо сати и за казује да ће се иста наставити у I сат и по по подне. По лодне. — Прозивом делегата наставља ес данашња седница у I сат по подне. Прилпком прозивке одсутан је Милан Бараћ, кога извињава брат Вукадиновић речима, да је брат Бараћ морао одмах важним послом отпутовати и моли славну конвенцију да му извињење прими. Усваја се. Делегат Стојан Бајић моли гл. председника да обавести делегате шта је са књигама? Главнп председник г. Пупин нзјављује да књиге нису још добпвене. Али да су адвокати оних бивших управника и ниновника изјавили, да ће књиге моћи тек у понедељак око 10 сати да се до бију. Г. Пуппн је мишљења да су књиге однете негде, може бити чак у Гери, и моли делегате да се не узбуњују због књига, јер ће он на ма који начин књиге добавити. Отац Букоровнћ предлаже да се више не потрза питање о књигама, пошто нам г. Пупин својом речју гарантује да ћемо ми до главних књига доћи, на ма кој’и начин. Одобравање. Прелазп се на претрес правила. | Мане Момчиловић опуномоћава глевног председника г. Пупппа да га данас замењује и

праве, а када стоји две трећине чланова онда смо сигурни н§ правду и вољу чланова. Јосип Рајновић протестира на иредлог Оца Букоровића да се у параграфу 46. уведе реч непатри отски. Отац Букоровић предлаже да се закључи дебата и износи своје мишљење да треба сваки члан управе да буде прво добар и исправан Србин, па тек онда што друго. Прима се да се прекине дебата. Јосип Рајновић енергично про тестира да се заведе у правилу примедба, кој’у је поред многих, заступао и Отац Букоровић а то је реч непатриотичка, и из јављује да ће напустити конвеицију. Председник конвенције се при држава пословника и ускраћуЈ’е рећ РаЈ’новићу. Рајновић моли главног председнпка да пита за савет адвокате, па ако они изјаве да се не коси са законом, да се у речепи параграф уметне реч непатриотскп, он ће на све пристати. Прелази се па параграф 47. кој’и се с допунама одбора прима. Параграф 48. остаје непромењен. , Параграф 49. Прима се једногласно са допуном одбора. Параграф 50. Остаје непромењен. У параграфу 51. тачка а се одбацуЈ’е. Тачка б. се скраћује тако да гласи: да управл>а пословима Савеза а у духу правила. Тачке в. и г. остају. Тачка ж. брише се. У тачки з. истог параграфа брише се главни а меће реч управнп. Тачке: И, ј. и к, остају. У тачки л. мсто надзорни долази главни. Тачка љ остаЈ’е, али у место реч одлучу)‘е меће се реч р°шава. Тачка и остаје али се у месту 1 дч стоји: да примени тачку ж п њ брише сло,..' ж. Тачка н. остаје са допувом: кој’у дужност може привремено пренети и на другог кога члана главног одбора. Остале тачке остају непромењене у овоме параграфу. Параграф 52. Остаје у целости само с том изменом да се речи: лредседник надзорног одбора за мене са речима: члан кога одобри главни одбор. Параграф 53. Гласиће овако: све текуће послове савеза отправ љају у савезном уреду посебни чиновници под руководством савезног тајника. Остало из истог параграфа одпада. Параграфп 54, 55 и 56. одпадају с тим да се извесне тачке из њих пренесу на пословник савезног уреда, који ће се завести посебно, на крају ових правила. Усваја се једногласно одборски предлог. Параграф 57. Гласиће: Управни одбор Савеза, на предлог главног председника, чиновнишву одређује плату, а и јамчевину где то за потребно нађе. Прописану Ј’амчевшну дужно је чиновништво полагати управном одбору на руке главног пре-

љене дужности о чему мора одмах тражити одобрење чланова главног одбора. Прима се једногласшо. Параграф 59. Гласиће: Управни одбор састоЈ‘и ое из пет члавова главног одбора и он се састојн из: а) главног председника и в) три члана управног одбора, који се наизменично узимају из редова чланова главног одбора. Друг истав истог параграфа остаје непромењен. Параграф 6о. остаЈ’е непромењен осим што се на краЈ’у додаје: да прн једнакој подели гла сова решава страна уз коју гласа председавајући. У параграфу 61. изостављају се прва два става и долазе у пословнпк. Остало остаЈ’е исто. У параграфу 62. у тачки д) брише се : коЈ’е су означене у параграфу по тачка к ових правила, а у тачки ж место 31. Ј’ануара долази 31. маја. Остале тачке остају непромењене. Параграф 63. место главни тај ник и једаи члан доћиће: заједио са два члана управног одбора. Место управни долази: главни. Параграф 64. гласиће: благаЈ’ ном савеза рукује управни одбор преко једне банке коју гла внп одбор одреди. Остале тачке истог параграфа испуштају се и долазе у пословник. УсваЈ’а се. У параграфу 65. место реч еви денциЈ‘у долази реч: доказе, а речи надзорни и одбор за преглед књига брише се. У параграфу 66. место: коЈ - е признате банке долази: одређене банке. Параграф 67. остаЈ’е пепромењен. У параграфу 68. место 31. децембра долази: 30. априла. У последњем ставу, место обнародо вати, ставља се објавити. Реч над зорни брише се. Место 31. јануара долази 30. маЈ - а и тај се став завршује речима: иа конвенциЈи. Прима се с овим нгме^ама. Параграфи 69, 70, 71, 72 и 73. бришу се из правила и према потреби ући ће из њих поједини ставови у пословнику. У параграфу брише се реч на-

дзорни и долази: управни. Мане Момчиловић замењује главног председника у читању реферата одбора за измену и допуну правила. Параграф 76. треба да гласи: главни одбор мора свака 4 месеца позвати стручњаке осигура вајућег оделења државе Њујорка, да прегледају савезне рачуне ■и књиге. Брат Заклан предлаже да се овај нов став од пара^зафа 76 дода као предходни став параграфа 75 Параграф 76. прима се, како га је као поправљеног одбор за пра вила и предложио. Одбор предлаже да се укину параграфи 77, 78, 79, 8о, 81 и 82. Укидају се. На реду су параграфи 86 и 87. који остају исти само са изменом да место главни поротни суд, долази: главии одбор. У параграфу место тужитељ долази тужилац а у место поротни суд долази: главни одбор. Параграф 89. брише се. А параграфи 90, 91 и 92. примаЈ‘у се са изменом речн, тако у место поротни суд да се свуда стави главни одбор. Параграф 93. остаје непромењен. По молби члана Савеза Илије еЈлића да му се исплати осакатнина, било је више предлога. Брат Драгојловић предлаже, да му се исплати 1000 долара и путни трошак. Брат Радаковић предлаже да му се изда 1500 долара. Већином гласова решено је да му се исплати 1500 долара. Овлашћује се главни лредседник да осакаћеном Јелићу 150 долара за трошак и за пут, а остатак да му се пошље преко друштва у коме је он члан. Наставља се читање данас придошлих телеграма уз бурно одобравање. На предлог Стеве Свињаревића уеваја се једногласно да се »честита братству бр. 87. „Војводина” у Барбертону прослава њшЈ^с. десетогодишњице. Председпи*чг?ч>нвенције закључује данашњу седпнцу /| - т * по сата по подне и заказује иду _ ћу за понедељак у 9 сати ујутру.

ца г. Пупин реферише о даљем дседника пре наступа дужности.

раду одбора за промену и претрес правила. Параграф 45. прима се. У параграфу 46. тражи Мане Момчиловић да се нови параграф, предложен од делегата Сте ве Бабића, споји са ови параграфом н да му се да друга стилизација. Јоса Рајновић предлаже, да се сваки спор међу члановима главног одбора изнесе на решавање свпма члановима Савеза, кој’и би своје мишљење изнели већином гласова преко свој’их друштава а друштва да поднесу решење главном одбору. Брат Вукадиновић предлаже да се уз оваЈ’ параграф дода примедба коју је упутио одбору за претрес правила. Око допуне и стилизовања параграфа 46. развила се жива велнка дебата.

Миле Кукулеча предлаже да 1 стоји: управног одбора.

треба да се ставн две трећине чланова, а не Дре трећине друштава, јер се мЉла друштва могу придобити с^ а јн° за. накло

ност поЈединт ■V "X.

члановпма

Брат Или)’а Вујновић предлаже да плату чиновницима одрели конвенција а никако управни одбор, јер се 6ој’и да се не дешавају и у будуће са повишавањем чиновничких плата као то сада што је био случај. По тој примедби, даје обавештења са практичног гледишга г. Пупин, и врло јаким раздозпма доказује, да то треба управа да према своме убеђењу и нахођењу сама одређује, јер ће управа према развоју послова и способности чиновника моћи сама, а према угледу других сличних установа, своје чиновнике праведно и достојно награђивати. Параграф 57. прима се једногласно како је од стране одбора предложен. Параграф 58. остаје са изменом да у место главцог одбора

Други став истсјг параграфа о спће: главни председник или његов заменик може разрешити привремено сваког чиновника, који не испуњава савесно доде-

ЛЕЛЕГАТИМА ИЗВАНРЕДНЕ КОНВЕНИИЈЕ С. С. С. СЛОГА У ЊУЈОРКУ Браћо делегати! Готово су на измаку три године дана од одржавања последн>е конвенције Савеза “Слоге”, злокобне денверске конвенције, Те поводом садашњег заесдања њујоршке изванредне конвенције, постиче ме и редне коивепциЈ’е, постиче ме и намеће ми се да проговорим реч две о оваке врсте састанцима. А то је стога, што сам пред трп године бно учесник денверск еконвенције нашто и дан дањи жалим што сам истој присутан био. Није то био један обичан братски састанак на упознавању појединаца и читаве масе, нит ту бјеше каковог сједињења мисли, ни осјећаја. За право ннт се зиало, ни ко ппје ни ко плаћа, хука бука од почетка до самог свршетка. И како се посејало, тако се и жњело. И на саму помисао о злоупотреби несавесних људи, и ја као очевидац кад се сетим свега оног гадилука чисто ми се згади и морам да на крај отпљунем са смрштеним веђама. Браћо делегати, ја вам стављам ово неколико речи на срце молећи вас испред наше малене колоније Срба, да у споразуму и братски пораднте на нашем заједничком бољитку, при пазите добро и данас да вам се после не пребаци оно што се за читаво време од три године делегатима денверске конвенције пребацивало, на послетку оно што се није дало постићи на злокобној денверској конвенцији где је несрећног Шушњара братија ометала и читав конвенциони рад кочила. То не би смело да овом пригодом у Њујорку буде. Дужност вам палаже браћо и наши народни интереси, да све своје силе и ако су мале упрегнете и да нагае савезне страшно измршене ствари извучете на површину, тако да од по данас и једном за чвек створите могућ ност за бољи и кориснијп рад у нашој народној установи. Не само да ће те са тим извр-

шити своју дужност, и оно новерење кОЈ‘е код чланства нашег Савеза ужпвљете, него ће те са тим учинити једно велико патриотско дело, на чему ће нам цео наш народ захвалан остатвс Као што је то била обична ствар да код свију такових састапака вазда се нађе по какав челебија који се са таким смишљеним планом увуче у редове по штеннх људи, да почини зијан, н то Ј’е све што су људи таковог кова у стању да направе, јер да су они у стању направпти какво добро дело они би то за се прнкористили, а пустили би овај напаћени народ на миру, не бн му се на гбрачу пењали и без његове добре вол.е паметали, ко пасуљ на Божић. Оволико браћо као мимогред неколико речп за добробит наше народне организације Савеза “Слога”. II стога вам кличем: живили браћо, на понос и дику целог Српства! Живео наш вођа, Ј’уначкн старина чпка Миша И. Пуппн! У Руту, Нев., I. маја 1916. Снма И. Грубпћ.

ЈУГОСЛОВЕМ У РУОКЈИ

Југословенскп одбор прнмио је последњих месеци неколико десетина хиљада молба Срба, Хрвата и Словенаца заробљених у Русији да буду примљенн у добровољце протпв Аустрије. У договору са Одбором и руском владом послала је српска влада пре неког времена око седамдесет најбољих српских официра и око шеддесет подофицира у Русију да предузму оргапизовање добровољаца. Тим југословенским добровољцима придружују се и друти Словени тако да ће бити могуће преустројити читав један корпус који ће бити стављен под команду српских офпцпра. Српскн официри били су 29. марта у Лондону где су нх најлепше дочекали и примили, а одатле су срећно одпремљени и У Русију.