Srbobran

Број 371.

СРБОБРАН

Страна 3

Архимандрит Јоаким Бједов

Јављају нам са Крфа ову пријатну вест: Хаџи Јоаким Бједов произведен је благословом митрополитг Димитрија на Крстовдан за фхимандрита. Ова весг обрадоване сваког Србина у Америци, који је познавао нашег узорног родољуба Хаџи Јоакима Бједова. Пре неког времена јављено је, да је Хаџи Јоаким Бјсдов одликован тиме, што је посгав

љен за војног свештеника 3. армије. Сада пак стиже нам вест о овом новом одликовању у коме мн гледамо почаст учињену родољубљу и пожртвовању целокупном честитом и ваљаном Српству у Америци а и нашсм Савезу Слоги, чији јо^ ( био члан и делегат на задњој конвенцијп Хаџи Јоаким Бје-

$2.50 Гашо Милојевић, Глиго Дабовић. по $2.00 Видо Ковачевнћ, Грипо Инић, Раде Ратковић, Саво Крупљанин, Шако Зарубица, Митар Перотић, Шћепан Андријашевић Андро Новаковнћ, Стојан Круљ; по $1.00 ђурица Радић, Милан Карић, Стеван Томановић, Лало Лановић, Марко Дабић, Ри'сто Бадпиг^. Пета;р Перишнћ, В. Соко, Симо Маловразић, Тодор Дабић, Гајо Дабовић, Тодор Чолић, Спасоје Батинић, Л.

ДО ЗНАЊА.

дов. Нашем Хаџи ђери наша ис ; Поповић, Дане Радаковић, Јо крена честитка! ј в0 фр аничев ш 5 5 Марко Франичевић, Ј. Зоковић, Стево Лакић, Танасије Спремо

ОПОМЕНА.

Стево Субић, Данило Будинчић, ЈоС. Д. Д. „Св. Василије Остро ' сип Зарубица, Тодор Цигшрот; шки” број 141 СССС. у Мо- по 50ц. Јово Бокун, Лазар Синарх, Вајо., опомиње свог чла мовић, по 25ц. Петар Рестона Акнма Пејовића, да се јави ВИ ћ. Распродано књига за $1. друштву и да пошаље своју ду 20. говину најдаље до 15. децемб- Послато преко Париза $1,

По закључку прошле редовне седннце обдржане 12. нов. о. г., сваки члан Сј. Бр. „Св. ђо рџе” бр. 59 у Кансас Сити, има уплатити у друштвену благајну по $1.00, пошто се неће обдржавати забава. Умољавају ра 1916. г. У случају да се по- 651.45; или 9.660.00 франака се члановн у месту и ван ме- ^ менути не јави и не подмири Ако ко жели ма какву обавест ста да поменути долар подми- свој дуг до одреџеног времена, И ли исправу гледе ових прилоре најдаље до краја децембра поступипе се строго по прави- Г а. нека се изволи обратити дио. г. лима. | ректно на друштво „Јединство’ Милош ђурџевац. предс. К оје ће свакоме радо одговориМиливоје Никчевић. тај. ти. -| Прилагачпма нека је и овим ТРАЖЊА. путем искрена хвала у име оне наше сиротиње, којој су ови

Изводипе се овај распоред: 1. Део: 1. Српска химна, сви Први Део: 1. Српска Химна, свира тамбурашко друштво из Детроита. 2. Поздравни говор. 3. Соколска корачница. 4. Херцег. корачница. Бришкула — позоришни комад Мплан — г. Пера Баии; Пера — г. Глиго Вујаклија; Бришкула — г. Дане Опола; Фсрнца — г-џа Марија Баип. — 6. Декламација * * *. Други Део: Пгранка. Редитељ је забаве г. Марко Ердељановпћ. Одбор. Напред за БОЖИћНИ ДАРАН! о о о о Ко жели послати ненолико дарака, нвка толико пута пошаље по два долара Срп. НародноЈ Одбранм. Сј пско име

БИТОЉ — МОНАСТИР. ;

М. Трбовик, предс. В. С. Лучић, тајник. ПОЗИВ.

Срп. Д. Д. Краљ Пстар Први Караџорџевип, број 235 СССС

у Бови, Мин., позива све своје се п0 ч У вељ У налази негде у

Умољава се г-џа Персида прилози и намењени. (Ида) ђорџа Петровипа, која За Срп д д Деди нство” бр.

Њујорку, да. се јави уредништву овог листа; тражи је њена сестра Катарина ђорџсвић, ко ја се сада налази као избеглнца на Корзици у Француској.

ИЗВЕШТАЈ

чланове из места и околине, да нсизостано присуствују идупој редовној седнпци, која пе се обдржавати 16. дец. о. г., у 7 сати у вече. На дневном реду бипе избор нове управе за идупу 1917. годииу а решавапе се и о друг.м с д д 6р . ,, врио важиим стварима. акОЈИ Лм д Кал 0 „ л0 . чдан не би дошао оивс гдоо- зимаза „ омов бос .. херц из . љен са Једнпм доларом. беглицама. Са српским поздраом Никола Димић, предс. Дароваше следепн: По $1000.00 Српско Д. Др. „Једииство”, бр. 11 СССС.; по $500.00 Срп. Црвени Крст у Лос Анџелесу; по $10.00 ђерн Матулић, по $5.00 Симо Перо вић, Иикола Правица, Саво Бу

ТРАЖЊА.

"” бр.

Срп. Д. Д. „Цар Лазар 281 СССС. у ђанстауну, Па., тражи свог члана Саву Пекеча _ ^ . , • квић, Марко Вукановић, Дунека се у року од 14 данаравн ’ - ттт „

своме друштву и уплати своју пристојбу за 3 месеца. Не учи ни ли то, бићс брнсан из друштва и Савеза. Друштвена адреса: 223

шан Нванковић, Шпнро Вучинић, Божо Шпаравало, Душан Кривокаппћ, ђуро Вулић, Сава Ковачевић, Обрен Мандпп, Алекса Суботић, Душан М. Но-

11, СССС. Божо Ж. Вучетић, председник, Новица Милошевић, рачуновоџа. Божо Лазаревић, благајник.

ПОЗИВ НА ЗАБАВУ

жица, Перо С. Бајало, Јово С. Бркић, Васо С. Ружић, по$3.00 ' видити, где је наша права сре-

Срба и Румуиа, коју заједнички приреџују у Флннту, Мич., 9. децембра о. г. у дворани на 2708 Ст. ђап улици. Почетак забаве у 7 сати у вече. Улазнина је 50 центи од особе. Женске не плапају улазннне. Чисти прнход ове забавс наме њен је Црвеном Крсту и за то се надамо да ће се овдашња. на ша колоннја достојно знати одужити и овога пута онима, који крв своју лију за нашу заједннчку слободу. Сам комад, који ће се ту вечср давати мно го је поучан и из њега ћемо у-

Фронт Ст., ђанстаун, Па, П. Р. Кенић, рач. Гашо Чолнћ. Лазо Жарконвћ. јћа: је ли у туџини, или на наНикола Грчив, II. Головић; пО|Шем милом родном гњезду.

Име моје, ја се с тобом дпчим, И због тебе мученкку сличим. Поред мука и грозних невоља, Покрај беде ■ људских покоља. Покрај славе и сваких врлина, Име дичи свакога Србина. Због нмена српски народ страда, И за име у окове пада. У окови’ и бедном стаау Име штује и ноћу и даљу. Где је судба среће и несреће, Србину је име од свег веће, И за име горке чаше пије, И властиту врелу крвцу лије Све за име ■ за српску славу, Никад Србин не пожали главу; Многи Србин и живот је дао, Ипак име он није продао. Вековима већ се душман спрема, Са намером да Србина нема, Ал’ ко може проти Божје воље. После мука, мора бити боље! Тешке муке што их Србин сноси Својом муком он благодат проси Српско име данас душман трује, Српски јаук до Бога се чује, Српске сузе потоком се лију, Безбожници српску крвцу пију. У пожуди њима крвца прија, Сотим душа Србину ј’ чистија; Многе усзе и пролита 1 рвца Чисти српска племенита срца. Српска срца сузе ће опрати, Грозне сузе Господ ће признати; Признаће нам муке и ужасе, Што Србину данас име красе. Са Србином и душман се диви, И осјећа зашто Србин живи: Све за правду и за име славно Тешке муке већ сноси одавно. Па и данас у крви се ваља, Опет неће да име укаља, Већ и смрти он у очи гледа, И још име погазити неда. Рањен, болан, смрти се не боји, Будућности опет наду гоји, Задњим дахом брани своје име, Па се дичи и поноси с њиме. Срећан био ко за Српство живи, Слава сваком, кога име дивп! Сима ђаковић.

Битољ је био град још у старо римско доба. Тада се звао Хераклеа Липцеистис. Налазио се на чувеном римском путу Виа Игиација, који је ишао из Драча за Солун и Једрене. Дуж тог пута у старо време насељавали су се римски војници. Од тих римских насељеника потичу данашњи Цинцари у Маћедонији. Они су ближи старим Римљанима него данашњи Талијаии, ма да су и једнп и други далеко изостали иза својих сдавних предака. Крај око Битоља зове се и данас још Пелагонија. То је дошло од грчке речи Пела. Име Монастир дошло је од манастира Букова. На исти начин постало је и име Битољ. Битољ је скраћена реч од обптељ, породпца, што је означавало обитељ манастирску. Тај манастир налази се на јужном крају града. Црну Реку, која тече у близини Битоља, звали су Турци Кара-Су, што опет значи црна река. То се име и данас често спомиње. | Од 1820. године Турцп су почели држати у Битољу велике војске. Од тог доба увидили су они војнпчки значај тог града.

I ПРОМЕНА АДРЕСЕ

Молим управу савезног оргаиа Србобрана, да ни адресу. Моја СТАРА адреса била Је: Име и презиме Број баксе, или број куће и улица Град и држава Моја НОВА адреса гласи; Име и поезиме Прој баксе, или број куће и улица Град и држава Друштво број

Ко год мења адресу, нека тачно испуни горњу лжсту ■ цео овај оглас изреже и пошље на управу Србобрана на адресу • СРБОБРАН •;• 443 32 8(гее» ИЕ«? УОКК, N. V

1ВЛНГЛЕШ ЈУНШ

Приликом последњег одликовања енглеских војника била су нарочито одликована два јунака: каплар Лио Кларк, Канађанин, и редов Томас Џонс из Чишајра, у Енглеској. О њима је објављено ово у енглеском војном листу: Каплар Лио Кларк био је одређен са једним одредом бомбаша да очисти један скоро поседнути шанац. Пошто је већи део његових другова био или убијен или рањен, око двадесет немачких војника са два оЈицира пређу у противнапад. Ну Кларк неустрашиво пође у сусрет нападачима. Када испразни свој револвер, Кларк ухватн две пушке, које су Немци оставилн у шанцу, и њих испразии. Један немачки офицнр нападне на њега бајонетом, али Кларк и њега убије. У даљој борби Кларк убије још четири Немца, а петог обезоружа н заробп. Од бајонета је добио рану, али пошто је рану завио у болници, опет се идућег дана вратпо на дужонст. Редов Томас Џонс са својом четом утврђивао је шанчеве пред једним селом. На 200 јарди пред њим примети ои једног нишанџију немачког и пође на њега. Један метак просвира му кроз капу, а други кроз капут, али Џонс успе да обори Немца. Ну кад је дошао до овог Немца, спази другу двојицу, којн су показивали белу заставу, али ппак пуцали на Енглезе. Џонс убије обојицу. Ну ту иаиђе на

један немачки шанац и у њему 102 Немца, међу којима је било два-три официра. Џонс нагна све да положе оружје и сам их доведе у ланац — све до једног.

Напред за Б0ЖИБНИ ДАРАК!

0 0*0

Нека нико не изостане за батом својим: свани од нас нека спреми Божикни Даран! Свега два долара шаље срлсном борцу: Јодну топлу кошуљу, пакло дувана, два сапуна и чвшаљ, Једне тооле рунавице, два убруса, два пара чарапа, нотес и олевку. Два долара, брано и сестре, иијо велик дар ономв, који живот свој даје за нас; ај. не само за нас, век и за наше претке и за потомство наше. Није то велик дар, али је то љубав. А'љубав мере нема. Она је дубона као море, широка ао горе, висона нао сунчани зар, топла као божији дар. А љубави је жедан онај наш мученик, што вев пет година дањујо са вуном, нокује са куком, крај пушко почива, нрвљу се умива.

Косовски орач V Овамо крепки ранитељу мој, Прошла је тишња ране... Сад, мјесто крви, нека зној На наша поља кане... Хае! Хајс! Повуци јаче Низ ланац дуг, У корјен драче Нек рине плуг... Хае! Хајс! Прешли смо зиме бријег стрм Све више раван расте...

'се

Прољећем росним трепти грм И враћају се ласте... Хае! Хајс! Груде ће крви Одјети пук... У свакој мрви Злата је струк... Хае! Хајс! Мило ми неђе звони глас Као да слази с неба... У бразди скривен пјева клас Пјесму насушњег хљеба... Хае! Хајс! Мучи, крвави, Тако је ред! У пелен трави | Пчелин Ј - е мед... 1 Хае! Хајс! Помози Боже и Ти даЈ" Благослов овој груди! У њена љедра проспи сјај И ти јој чувар буди! Хае! ХаЈ - с! овуци јаче из ланац дуг, У корјен драче Нек рине плуг... Хае! Хајс ! Алекса Шантић. Пигаке те сутра, иада са падкгн« велина српска држава на далима « жртаама Јунака и мученнка наве СрбнЈе: а где Ја твоЈа цигла у оаоЈ згради? Спремн се да локажеш на прилог саоЈ н речеш: одааЈао сам од уста овоЈих и лрилозима притицао т помоп вама, брапо!

НШИ СЕ ТО Ш Као суманут нзлстио је Павле Томин из купе н пошао низ се..' 4 Веп двије године како му је срце отровано, срсћа поткопана, разбијен сан а мир разваљеч. Давно, давно пре петнаест илн шеснаест година. ни сам управо не би знао репи, прешао је у Амерпку. Прве године, у оннм најтежпм часовима, кад од сплног умора није могао да заспи, гле дао је као у неком полусну ње гову Стану. његову добру Стану, а мали Бапа пружа му руке и смије се .показујући два низа ситних белих зубића. Испрва им је слао; иосле само пп сао, а. за тнм ништа. Помало се заборављало. па се и забора вило. Почео је залазити у друштва. пити. картати се, тући се, вуцарати се с дјевојчурама. И једнога дана — о том ни сам

^одатн,,, Павле не бн могао дати рачуна — оженио се. Оженно се ту ђннком. изродио пород, заметуо посао и обогатно се. И баш кад је мнслио да је дошло време одмора, да се може сретно н безбрижно жнвети доџоше и рекоше му: ,.Доша’ ти спн!” Павла као да муња ошину. Сазнали цпгани, помислно је, да је он ту, да је богат, па сад хоће да га гуле, хоће да се користе њнме. Ено им земље! Он им не тражи: а ако им је баш нужда послао би им он... Али зашто му се пењу на главу и долазс му овамо, да му разбију и ово мало-срепе? П шта имају сада с њим?! Он се ево оженио; дјецу нма и не да се да га 1 „бадерују”! Неће им дати ни једног цента па да поумиру од глади! А чега он има п да се бојн? Отићи ће к њему, видеће га. узеће му робу, наћиће му дело и — то је доста. Свијет ће т му дати за право.

И отишао му је. Ваљда ни данас заборавити нсможе,како у првом сутону испаде преда њ младо и внтко момче. Хладно н по дужностп пришао је и нољубно га. — Па како код куће? осече Павле, презриво гледајући јадно и уплашено сељачко момче, не појимајући управо да је то онај мали, лијепи, од очију му дражији Бопа. — Добро — одговорп он на кон мале почивке, домишљајући се да ли је тај тако лијепо и господски обучен човјек његов отац. — А шот си доша’ амо? Боћа слеже раменима. — Како су путова’? — Добро — опет затегну Бо ћа. — Како ти матер... имаш ли што новца?.. Окле тн трошак?.. . Па сједи човјече па приповиједај... Павлу Томину сину мисао: да ли је он, Павле, био тако блесав кад је дошао у Америку. Видео је како га тамо из

нолутаме циљају два уплашена црна ока, као у какве дивље зверке. Бона је ћутао и није сјео. — Па имате ли колико блага? — настави с питањима Павле — Гриче сте продали? Бопа је ћутао, чупкајући кончнћ са шешпра. — Па брдо?.. Да се ти мене можда не срамиш?... Не бој сс, ја сам твој отац... можда ти то још и не знаш. Бона мало попута, а онда промукло алн гласно избаци: — Мој нијеси!.. А ако’ш баш да знаш, мајка ми је добро, само мислим жали замном — замном, кажем. Да добро је она, н ако со Гриче давно продали, да. ја то већ и не памтим. II ливада јс продата. Брдо сам прода’ ја за путни трошак. 0стала нам је ораница и нешто врта. Обоје смо добро, вала Бо гу, и ја и мајка.. Павле се стресе, осјети жаоку, али се савлада. — Па што си прода’ Брдо? — Волим брдо него орани-

цу; кориснија је. ■ — Доб]м). рсчо. Па доша’ си. II нека. Ова зсмља иијс лоша, само ко умије. Па сад будн паметан и добар; сутра иу те одвестн па ћу ти узегн друге аљине. ’вако ка’ и моје. А и дело ћу ти напи. Кад сс пресучеш доџп мојој кући, па можда и да останеш код мене. Знаш, ја сам сада ожењен.. . и дјецу имам... ал’ и ти си мо је дпјете... Уредићемо све.. А сад ми кажн, зашто си доша’ овамо? Како си мога’ оставитн саму матер? Ово задње питање о мајци нзбацио је Павлс тако, да Бопа није могао другојачије него да га прнзна у тај час за оца н он му чисто синовски и покорно одговори: — Сама ми је рекла. — Сама?! — Да. Сама ми је вавје’ јадна мајка, па сам запросио Сто јандину Јелу, а Стојапда неда. Млада ј’ још, каже, а ннје... Неда ми је што сам сиромашан, па сам ево доша’.

Покорни тон Бокин изазва у оцу још веве презрење. У томе момку гледао је он освету Станину и своју нанаст. — Па што баш њу? Зато ти нјие требало долазити; било је и други’ цура. — Било је, алп мајка није дала. Па да онда, каже. бјежпм од ње у Амернку. Боље сад него кашње; барем, вели, непе нико закукати за мном, ако се не вратим. — Па чулн сте да сам ја овџе... да сам богат?. . . У тај час јавише се пред Бопом свп јади његове мајке. Продавање јањади, па. крава, па волова, земље, па. онда сузе мајчине, непроспаване нопн, ломљене руку, па болсст, па опет продавање. II сав отров што се у њсму кроз десет година скупљао појурн му кроз жиле. Ноздрве му се раширнше, набра -ебрве, поднже мало гла. ву, чпсто се накостреши: — Павле омин, вараш се! Ја нијссам доша’ теби. Амо ме не није догнала твоја срепа,

него моја несрећа и жалост. И слушај, Павле омин: Откад се мушким опаса’, откад сам први пут рало уз’о у моје шаке па до данас, никад за те запита’ нијесам. Никад те не пожели виџсти и молио сам Бога и дан и ноћ, да се никад не вратиш. Преклнња’ сам Бога да се кад не сретнем с тобом; и да сам зна’ да си ти овџе, прво би умро од глади, нег’ амо доша’. Вараш се, вараш, Павле Томин н слушај ти, што се мојим ћавом називаш: Проклета она помов коју ја од тебе примим; проклета она кора крува коју ми тн даш; проклет нек’ је и овај час, кад сам те ево видио! II. . . и нсмој да те више гледам, јер крсног ми имена, моје те очи внше не подиосе!.... Бјежи! Павле устаде, стеже обрве, и поносно приџе за корак ближе. — Бјежи, кажем!... прискочи Боћа и као црн облак надви се над Павлом, али га се јо шне дотаче. (Свршиће се.)