Srbobran

М1ШВЕК 413 .

N8^ УОКК, N. V., ТШЈКбОАУ

;мвек 1з, 1917.

«>»** V,?

81ЈВЗСЕ1РТ10К 11А1Е8 (Јп1(ед 8га«е» о( Ашепса епе уеаг бос Сепгда, Еоторе ( (. с. ове уеаг 81 .(с КгОођ|ап риђЦвћед е»егу Тћагедиу аг «43 Л'. бггеег, Кг* Уогк. N V.

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА „СЛОГА"

[Ј Р Е Т П Д А Т А • За Сјед Држаае н« годјгл^ бо л. Каладу. Квцоп • «т* %<

5 Р В О В Н А N

Србобреи • 44 * V?. *• ■ггеес, И<» Уегк. N V.

5 ЕКВ КАПОНАЦ РАРЕК АМБ ТНЕ ОКСАИ ОР ТНЕ ЗЕКВ РЕОЕКАТ10И „ЗЕОСА”.

Број 412

ЊУЈОРК, Њ. Ј., Четвртак 31. августа 1917.

ГОДИНА 7.

ЈУГОСЛОВЕНИ КРАЉУ ПЕТРУ ЈУГОСЛОВЕНИ, ОФИЦИРИ АУСТРИСКЕ ВОЈСКЕ, ПРЕБЕГЛИ У ИТАЛИЈУ ШАЉУ ПОЗДРАВЕ СРПСКОМ КРАЉУ.

ВОЈВОДА Ж. МИШИћ — КОМАНДАНТ ТРЕ6Е АРМИЈЕ. —

Превод из Њујорк Таимса.

Вашингтон, 7 септ. — Српско Посланство објавило је данас један телеграм који је добило од срлског Министра Спољних Послова. Тај телеграм садржи следепи телеграфски поздрав, потписаи од дведесет и четири југословенска офицвра, који су служили у аустриској војсци и предали се Талијанима на Изонцу. . „Ми доле потписани официри, Југословени, који смо приладали аустриској војсци, и, да би избегли аустриску тираиију, предали се слободној и савезничкој Италији, молимо Вашу Екселенцију да приликом роцендана Његовог Величанства Краља Петра Првога лоднесете израз нашс најиснреније оданости, дивљења и вер- 1 кости узвкшеном главару и мудром владаоцу, који је, свестан херојског предања 1 Карацорцевика, умео да води народ ка бољој будупности. „Србија, која је тако велика у захвалним срцима Југословена, иије кикад била укиштена, а дивљење целога света према њој и њеној династији није никад било вепе но данас. Подносепи своје најтоплије жеље ми смо готови да жртвујемо и своје животе за што снорије обнављање и ослобопење наше миле дмовине."

Добровољци и Савез „Слога“ По досадашњпм извештајима. који још нису потпуни, ме?ју српским добровољцима нз Сједирвених Држава налази ' се преко 600 чланова Савеза. „Слоге”. За двеста педесет од њих. којн су отншлн у бој пре прошлогодишње ванредне конвенцнје у Њујорку, Савез уплавује и чланарину, и то из нарочитога разреза од 5 центп, којн плава сваки члан Савеза. Закључак Њујоршке Конвенције гласно је да се чланарине ослобарају свн члановн који се вев налазе на- бојишту; али се са таквом одлуком нису сложиле америчке власти, под чијом контролом стоји Савез Слога, и стога се морало прибеви нарочнтом разрезу од 5 цента. У сваком случају, ово решење јасно показује да Савез ..Слога” на добровољачко питање гледа са широког народног гледпшта и да га својски потпомаже. Пре неки дан донета је опет једна одлука у корист добровољаца. На седници Управног Одбора од 30 прошлог мосеца, а на молбу Главног Одбора Српске Народне Одбране, ре шено је једногласно да се препоручи свнма друштвима Савеза да се угледају на Друштво „Св. Тројица” бр. 85 у Дукину, које је једногласно одлучило да врши уплате својих чланова до свршетка рата. Та сваке похвале достојна одлука Друштва „Св. Тројица” бр. 85 објављена- је у претпрошлом броју ,,Србобрана” и без сумње је век привукла на се пажњу свих ч\анова Савеза. Горње решење Управног Одбора, којим се препоручује свима друштвима да се угледају на леп пример бра ке из Дукина бипе, према томе, извесно прихвапено са највећом готовошћу, на част Савеза „Слоге” и његових чланова. Овим решењем учнњена је уједно добровољачком пита-њу велика услуга. Пре свега, њиме се одаје дужно поштова ње оној браљи, која за слободу нашега народа ставише отаџбшш на расположење и своје највеће благо, своје животе: они ће се, нема сумње. борити много одушевљеније кад виде да браћа која- остадоше цене њихпве жртве, и кад знају да у случају смдти њихови мили и драги на дому неће остати бсз ичега. Оснм тога, то решење утицаће повољно и на оне које је до сад од одласка у добровољце задржавала само помисао на старога оца или самохрану мајку. Сва та браћа нећс више имати разлога да се колебају, ако и остала друштва Савеза „Слоге” учине оно исто што је учинило и Друштво „Св. Тројица”. * Стога је желети да се сва друштва што пре изјасне у овом питању. Жртва је. нема сумње, осетна, али није сувише велика, кад се узме на ум да се чини ради браве која. жртвују свој живот; а савезни орган радо ће саопштити сваку такву друштвену одлуку, као што је саопштио и одлуку друштва Св. Тројица у Дукину. Савезу „Слога” служи на част што је се горњим решењем тако брзо одазвао молби Главног Одбора Српске Народне Одбране. Он је тиме поново доказао да је пре свега српска установа.

Једна од најславнијих страна велокупне српске историје јесте победа над Аустријанцнма код Рудника. Пошто је се новембра 1914 године стално повлачила пред надмоћним бројем Аустријанаца, Српска Војска од један пут изврши противнапад, направи забуну код непријатеља, и претера га преко Саве и Дунава. наневши му огромне губитке. Том приликом заробљено је преко 40.000 аустриских војника, заплењен је врло ведики број топова, и огромна количина другог ратног матернјала. После кратког отпора, Аустријанци су морали напуститн и сам Београд. у коме су били свега 13 дана. Ту чувену рудничку победу задобио је у главноме са својом армијом војвода Мишић. У награду за ту победу он је и добио војводски чин. Све до рудничке битке он је био помоћник начелника штаба Врховне Команде, покојног војводе Пут ника, на ком је положају био и у оба балканска рата. Али кад су Аустријанци почели све дубље продирати у нашу земљу, хвалећи се при том на све стране како је свршено са Србијом, војвода Мишнћ затражи и добије команду, и тако засведочи на делу своју велику теориску војничку спрему, која је увек била високо цењена у српским војничким круговима. Победа код Рудника је не само очистила Србију од Аустријанаца, него је необично подигла и нначе велики војнички углед Србије. Она је тим више одјекнула широм целога света што су сви мислили да је са Србијом већ свршено, да су је Аустријанци одлста прегазили. Та победа дошла је за цео свет као неки васкрс из мртвих. Командант поражене аустриске војске смењен је одмах после те страшне аустриске срамоте, и уз то је, да би се срамота колико толико ублажила, оглашен за- лудог. Али Ј,а у његово лудило нико није веровао, види се по томе што се после српске пбеде код Рудника није више нашао ни један паметан аустриски војсковоџ кога би Беч смео послати против Србије. Скоро читаву годину дана глсдали су Аустрнјанци преко Саве и Дунава у Србију, не смејући ннкако напред. Тек кад су обезбедили себи немачку и бугарску помоћ, усудили су се да поново пробају срећу не стидећн се да против десет пута мањег непријатеља иду са. немачким и бугарскпм деверпма. Тако је име војводе Мишнћа једно од најславнијих имена у данашњем рату.

Из Српства и Југословенства

Конвенцпја Савеза “Србобрана”. У другој половини зв. м. одржаће се у Питсбургу конвен ција братског Савеза Србобрана. У данашња оз'биљна времена та конвенција није внше само са-| везиа ствар, него је и народиа ствар. Стога јој ми од срца желимо сваки успех, На срећу и понос братскога Савеза Србо брана и целоупнога српскога на

рода. Дао бн Бог нарочито да конвенција ггомакне унапред пи тање о сједин,ен.у Савеза. Изјава Др. СрђаЈ-ј Будггсавље вића п Валерпјана к 1рибићевића у Хрватском СаБору. Пошто нова хрватска владјг стоји на ста новишту и држвгје заједнице краљевине Хрватс^е с краљевиггом Угарском, а пФшто је -данас у ово велико врегЈе јединствен

и одлучан захтев чит^рог словен | ског југа Моггарије, да се на ос нову народнога начела, историј ског права и права самоопредељен.а парода све земље Монархггје, у којпма живе Словенци, Хрвати и Србп уједине у једно | потпуно самостално, слободно и независно државно тело, па будући да се овај опште народни I захтев не може остварити у оквггру нагодбе и у оквиру државне заједнице краљевине Хрватске с краљевином Угарском, то мн је част у име свог друга Валеријана Прибићевића и у име своје изјавити, да не можемо и нећемо подупирати данаш»у хр ватску владу. При томе ћемо ра до поздравггти сва она дела хрватске владе која ће ићи за потпуном демократизацијом читавог нашег јавног живота. Уједно ми је част у своје име изјавитн, да полажем част делегата краљ. Хрватске на заједничком угар. ско-хрпатском Сабору. (Буран пл.есаТс код Старчевнћанаца.) Испраћај добровољаца из Ст. Лупса. Крајем прошлог месеца отпутова.ги су добровољци из Ст. Лунса, свечано испраћени од иарода и америчке војске При том је капетан, командант америчког одреда поздравио до бровољце врло срдачним говором, после кога је настало одушевљено клицање. Гуслар Перу новнћ, српскгг официр, ускликнуо је Председгпгку Вллсогту ! Америци, а америчка војска од говорила је троструким узвиком : Жнвела Србија! — Тако се братски одпосн између амернчке војске и наших доброво..љаца развијају све вггше гг више. Бугарски новац према швајцарском. Како је нагло падао б) гарски новац у току јуна месе ца, може се видетгг нз нггже наведених бројева, које је саопштио познати бугарскн лист “Народнп Права 5 јуна 1 оо швајцарскнх франа ка стају 165 лева, 14 јуна 100 швајцарских франака стају 177 лева 15 јуна 100 швајцарских франак стају 188 лева гб јуна 100 швајцарских фраггака стају гдолева. 4 Да би се то падање »бугарског 1говца разумело, треба ммати на уму стање бугарске Народне Банке, која је крајеа маја објавила да има у касама метала све га 48.089.000 лева, док новчаница у саобраћају има за читаву 1.041.013.000 лева. У нсто доба кад се за гоо швај царских фанака мора платити 190 бугарских лева, и више, гоо швајцарскпх франака стају само 125 динара српскога н/звца. А у мирно доба лев н дпнар пмају исту вредност. Око Македоније. Скрећемо па жњу на данашњи чланак око Ма кедоније, чији је писац један од најпозванијих да о тој теми пишу. Ризов о коме је реч у чланку јесте онај исти Ризов, што се бесмртно обукао својпм телеТра мом Максилу Горцсом. О томе је било говора и у Србобрану. Читаоци ће се опоменути да је велики руски пггсац назвао тај Рп зовљев телеграм “подлим и глупим.” Изјава Др. А. Тресића-Павпчп ћа у бечком парламенту. Внсоки Саборе! Почињем свој говор наШим вилинским, српско-хрватскпм језиком да нагласим наше недавно у овом Сабору стечено право, да протествујем против свих покушаја германиз^ције у нашим школама и у свим грана ма јавног живота, да одбијем претњу увођења ггемачког јези-

(Наставак на 4-тој странж)

Писмо српског осветника, хајдука из Шар-Планине Прочитајмо га сви пажљиво. Ово је писмо писано у гори нашој крвљу нашег усташе. који још живи у Шар-Планини и не предаје се Бугарима. Писмо је послато српсној влади на Крф и век је објављено у енглеској и француској штампи.

0 Срби, браћо! Ево ме у планини српској, која ми је једина и тужна кува ове године. Утекао сам из бугарске тавнице, где сам био осуџен на смрт још 25 априла са 20 другова. Дигли смо били устанак. Вило нас је око 25.000 устаника у Србији. Тукли смо се на живот и смрт. Утекли смо у горе и бранимо се из њих. Побунили смо се због бугарских злочина, јер они чине богомрска насиља над нашим народом. Све мушке од 16 до 65 година одведоше у војску, а женске од 13 до 16 година. у ропство и хареме. Неке у Цариград. а неке у Софију. Овај вандалски поступак дигао нас је највише да свн изгинемо у одбрани својих сестара нејачких. Несрећне мојке наше подигле су биле буну и са камењем ратовале са бугарским хордама. Вугари су почели вешати жене и дјецу. Женама одрезују дојке а људима језик и копају очн. Тада је устанак плануо свом жестином. Прво у Прокупљу а затим у Лесковцу. Лебанима, Врањи, Власотинцу, Зајечару, Књажевцу. Пожаревцу и другим селима и градовима. Желели смо да се ујединимо мн са југа са. онима усташима еа севера и зарекли се да кренемо сви на Ниш. Кад смо пошли од Врање напала нас једна немачка дивизија. Тукли смо се и победили је. Ту смо заробили 8 топова и 800 немачких војника. Та битка се водила око Житораџе и Прокупља. Одма смо затим напали Ниш и већ освојили полак вароши. Другови од Пожаревца и Зајечара нису стигли а век тада нас нападну две буга^ске дивизије иза леџа. Ми би били и ове победили. али су они кукавички и злочиначки испред себе гонили наше мајке и сестре и нашу децу па нисмо могли пуцати у своју рођену децу и сестре. Побегли смо тада у планине. Ја сам од умора и глади онесвешћен пао и тако су ме заробили и осудили на вешала. али као што видите спашен сам од тога јер ме је дружина моја избавила. И тако. . . Ево ме у планнни светој и тужној. Кад будете ово читали ја можда нену бити жив. али верујем у васкрсење српско. Чујте ме. Бугари поклаше и истребише систематски наш народ. Још летос ја сам видио у Белотинцима кад су похватали 8.000 деце и потрпали на воз за Турску. Много је дете скакало са воза од бола и остајало мртво на путу. Бугари су осумњнчили све ко се зове Србин. Подигли су вешала на свим ћупријама. у Лесковцу. Врањи, Лебанима, Нпшу, Књажевцу и т. д. и тамо вешају с реда, жене, децу, старце. Они приморавају оца да обеси сам сина. Један добро познати Србин. име му је Јордан. ... обешен је за језик. Срби! Немам ни средстава ни времена, да вам описујем моју несрећу и несрећу и патњу коју подносимо у Србији, али вам кажем, ако не дођете у Србију ове године — све ће бити касно, јер ови варвари истребише све. Гледао сам својим очима како Бугари вешају нашнх 12 војкика, које су заробили на Битољу. Осуда, због којих су их обесили, састоји се у томе што они кажу да сумњају у верност ових војника. Зато вас молим свб на Влади и на Министарству да кажете нашим војницима који су на фронту, да им је сто пута боље да се сами убију него да се пусте преварити, предати или пасти у ропство Бугарима, јер Бугари најпрво муче наше војнике а онда вешају н убијају на. разне начине. Ето, моји драги, ту вам је права и црна слика онога што се догађа у нашој ојађеној Србији данас. Нема тога ко може све веровати. Патње су неопнснве н грозне. Спасавајте нас, ако мислите да иког нађете у животу. Спасавајте. Бугари су већ ослабнли. Ево међу нама у планини и њихових војника. који су побегли од глади и злочина. Спасавајте нас. браћо и ослободите Србију! Ваши мученици („Американски Србобран” од 7 септембра о. г.)*)

•) Неколхо хава ггосхв „Аиервканског Србобрана", хонво је ово асто ннсмо н овхашњв угхехни францускн хпст „Курир Сјехнњенп Држава" у броју ох 11 о. ш.