Srbobran

Сгража а

СМОПАИ

Број 412

I

5КВ0ВК — 5ЕК.Б У*’КЕК1А РиђНзћеЈ ђу 5ЕКВ1А^ Е01ЈСАТ10МАи А^О ВЕНЕУОСЕМТ ЕО^и ОР 5ЕКВ КЕ0ЕКАТ10К ..5СОСА” N6» Уогк. N. V.

«43 №е« ззп 4 5 (ге«(

Ви*!ие#а Мапаигег: М. I. Рпр 1 п_ 143 22п ^ бС. Т*1.М>НОМЕ СНКиКА воов

Кео, Уогк, N V

Е4кпг: М. ТгЈтгшас, 443 ап4 51тее1, Меиг Уогк, N. У.

К»ееге4 м »еСоаН с)м> паПет а« 11« Ро»' СМВс* о! Ве» Уогк. К. У К»пЗ к 1»м

пп<3ег (ћ« *с*. «-

„Око Македоније

«<

НАУЧНЕ АВАНТУРЕ ЈЕДНОГ БУГАРСКОГ ДИПЛОМАТЕ.

— Од Др-а Тих. Р. ђорђевика, професора Београдсиог Универзитота.

Посланик у немачком Рајхстагу Г. Херман Вендел написао је у „Форвертс” (2 јула о. г.) чланак под насловом „Око Македоније” у коме доказује да становшинтво Македоннје ннје ни бугарско ни српско, веп југословенско и да према томе Македоннја може бнти нсто толнко српска земља колико н бугарска. Овај су чланак прештампалп „Арбајте_р Цајтунг” н недељнн часопнс „Ди Глоке”. Остављајупи на страну колико Г. Вепдел пма права, кад 8а очевидно српску Македонију говори да мол?е бити п бугарска, јер, као Немац и бугарски прнјатељ он и не може гог.орити другојаче, ми пемо овде истапи само интересантну научну авантуру једног бугарског днлломате која се одиграла поводом чланка Г. Вендела. И ако је Г. Вендел очевидно говорпо у корист Бугара кад је рекао да Македонско становништво може постатн бугарско, Бугари су се како јавља Келнише Цајтунг (9 јула о. г.) нашли њиме страшно увређени. Бугарски пак посланнк у Берлину Г. Дим. Гизов иашао је за потребно да уредништву „Форвертса” пошље једап одговор у коме „у пме објектнвне истине” наводи „доказе” да је Македонпја бугарска. Нсколикп примери из тога одговора осветлипе „објективну нстнну” овог бугарског дипломате. Г. Гнзов тврди да су Македопцп Бугарн, јер су „словенски алфабет (нирилицу) саставнла двојица бугарско-македонскнх апостола ћирпло и Методпје”, јер су онн „превелн у Хришпанство и Бугаре н многе друге Словене” н најзад јер им „успомену као светаца. и цнвнлнзатора славн бугарски народ”. Међутим наука у којој је права објектнвна нстина зна да ћнрпло н Методпјс ипсу билп Бугари веп Грцн нз Солуна и, да по рођењу немају везе с Бугарпма. Онн су рођенп међу Словеннма и живепи међу њима у Македонији као грчкн

водпли жешке но њихова брапа у Бугајиској и у Тракији”. Мсђутпм „објективна истина” зна да док^е су Бугари водили борбу противу грчке цркве и ширили буцарску пронаганду у Македонији дотле су Македонци слали у Београд депутацпје, којпма је на челу био и отац Г. Гизова да моде да их Србија заштптп колико од злоупотребе грчке цркве толико и од бугарске пропаганде, да им да српске кјиге и ношље српске учнтеље. Г. Гизов тврди да је оснпвање бугарске цркве решено „гласањем народа које је извршила турска влада”. Међутим „објективна истина” зна да је комнчно и да се помене „глгђсање које вршо турска влада”. Она зна и то да је турска створила бугарску Егзархију са столицом у Цариграду пре но што је постала бугарска држава, да је тиме за све Словене своје државе начинила своју престоницу гравитационим центром и да је гласање за бугарску цркву вршено пошто је најпре народу објављено да је свакп Хришпашш који не гласа за бугар ску црг?ву бунтовник и агенат Србијо. Ко је у Турској смео до пуститн да је агенат слободне Србије? Најзад „објективна истина” зна да су Србп у Македонији, бојени се да их бугарска црква не побугари слали молбе Султјшу да се обнови српска

ДОБРОВОЉЦИ

ДОБРОВОЉЦИ ИЗ РУТ, НЕВАДЕ.

Патријаршпја у Туркој, да- су 1877 1^1878 г. подигли устанакј Мирнћ, Дмитар т. При да помогну акцију војске, која је била пошла да их ослободи ле Мпљановић, Мпле \

и да су послали многобројне молбе сц небројеним потписима српскоме кпезу Милану п Берлпнкок Конгресу (из Скопља, Охрида, Битоља, Струмице, Куманова, Штнпа и т. д.), у којима су преклињалп да прнпадну јСрбнји а не Бугарској. Таква је права објективна. истина. Ј0^а се разликује од бугарске „објективне истине”, алн то није њена крнвица. Бугарски дипломат воли авантуре. $(. Гизов није први. Кад је један његов колега могаб упустити се у румунске авантуре и писати о „бугарској прошлости јј селима око ђурђева, Калафата, Браиле, Галца, Плојешта,,' Крајове, Александрије, Букурешта н другпх места у Гумунији” (Камбана, 28. нов. 1916 г.), зашто се Г. Гизов не бга упустио у македонске авантуре и пнсао о бугарском праву у Македонији?

Т. Р. ђцрђевив.

Борба ножем и виљушком

Кад узмете у руке нож и виљушку, помислите ово: “Овим зружјем могу да помо гпем Америци да победи као п војник који копа шанац.” Ове годпне подбацила је наша жетва пшенице а то исто важи и за све делове света пз кзјих Савезмнцн могу да добијају пшепицу лађама. Што магве пше ничнога хлеба будемо употребтолико ће иам више

чиновннци зналн словенски 1 език. Као врло учени људи они 1 Ђавалн \' . . „ „„„ преоста]атп за нагпу вЗЈску, за су наставнлн своје каријере у Царнграду где су 862 г. ство

— Уилпам Харпер Дин Кад год употребљавате пшени чни хлеб, пазпте да се не баци пп једна мрвнца. Употребите за попару илп за штогод слпчно свако парчепце које случајно презстане. Ако метнете на сто сувише кршфакаууеба, неке се могу са сушити и стврдиути. Оне се дабогме могу употребити за прже ње пли за попару, али зар ниЈ’е боље пе сећп хлеб пре обеда? Метите простз на сто цео хлеб

Имена добровољаца, нз Рут, Неваде, кзј'и су до сада отпшли на бојно поље, на српскн фронт, јесу: ђорђс Лалић, Лука Радако вић, ђорђе Трбовић, ИлиЈ’а Таталовић, Дане Лукпћ, Мнлован Обрић, ђукан Заклаи, Никзла М. Прибић, Милан Г. Заклан, ђуро Дозет, Јово Милеуснић, Си мо Глумичић, Васо Новковић, Ннкола Остојић, ђзрђе Звица и Душап М. Котарац. Добровољнпх прилога сакупљено је $196.00 кој'ом су свотом даровани борцп кој’и су отпутзвалп на српски фронт. Прпложили су селедећп: По $16: Раде М. Лукић, Дацан Борчић; по $10: Нпкола Топаловић старијн ; по $5: Алекса Узелац, Вајо Д. бић, МиМандарпћ ПеЈ’о Драгосавац, Даие М. Стан кзвћ, Милош Косановнћ, Миле Љиљак, Новак Пражић, Ву]'о Граховац, Никола Гутешал, Про ко П. Вукобратовпћ, Милапко Ј. Баста, Мане Ивапишевић, Јово Марпчић, Гецо Мирић, Љубица Поповпћ, Јован Радусиновић; по $4: Петар Дракулић ; пз $3.50 Којо Дерпкрава, Владимнр Опачпћ, по $3: Нпкола Станковпћ, Васо Секис, Јован Д. Корица,

Мића Грубић, Никола Попзвић Јово Влапсављевић, Петар Врзнћ, Сава ТрбоЈ'евић ; по $2: Соф репија Зорица, Петар Мрђа, Жи вко Вуковић, ђурађ Рапаић, Пе тар Чудић, ђурз Узелац, ђукан Лесић, Тома Драгосавац, Петар Вогдановић, Илија Грбић, Симо И. Грубић, М. А. Прибић. Месни Одбор Срп. Нар. Одбране у Рут, Невади, изјављуЈ‘е топлу благодарност свима прилагачима, као и гзспођици Љубицп Н Попоцић, која Ј’е браћу нашу цвећем окитила при њиховом поласку за 6ој‘но пзље. За Месни Одбор Срп. Нар. Одбране у Рут. Невади Мпле А. Прпбић, председнпк.

ДОБРОВОЉЦИ ИЗ БЈУТ, МОНТАНА

Српско Бокељско Братимство, Број 287 ССС. “Слоге” Бјут, Монтаиа.

Мзлимо Вас да уврстите у на шем органу ово неколико ријечи: Као добровољци отпутзваше у Македонију: Саво Бечић, Пе ро Фронета, ђуро ђ. Фрзнета, Јово И. Дулетић. Срећан им пут! ђоко Кнежевпћ, тајник..

ТОМА ЗВИЦЕР

— Елем, таман да почнемо спре једанпут паде жпва гомпла к’о мати наше меке пзстеље, кад ево пзломљеиа и искидана леса! Чу ти јада изненада! ђаво би га се јаук и кркљање... Тајац! знао? Откуда и како? — Један Угаси се једапаест живзта п Ј’ед

рили словенеку азбуку и превелп црквене књнге на с л овенски језик. Ода-тле су отншли у Моравску да међу тамошњим Словеннма проповедају Хрншнанство. Нп овај њи хов рад нема везе с Бугарпма, јер су Бугарп тек 861 г. први пут отпочели упаде у Македонију кад су ћнрнло н МетодпЈе вев давно били у Цариграду. Бугаре су превели у хрншпанство тек ученнцн ћнрплови кад су гоњени немачком пропагандом побегли у Бугарску. Бугарп нмају право што славе успомену ћнрнла. н Методнја. То нсто чнне н Русн и Срби, јер су онп створплп словенско хрншканство и лнтературу. Што пак Бугарп нарочнто пстичу њнхоео лрослављање и што их оглашују за Бугаре то је само бугарскн маннр. Они су недавно прославили п успомсну „ћирила Пејчиновнћа Тетовца”, како се сам потписнвао на својнм књп гама, кога су Бугари назвалн „Кирнл Пејчннскп”. Он је бпо Србин пз Тетова и калуђер српског манастнра Св. Дпмптрије близу Скопља. Бугари су огласили за Бугарппа и Константина Великог и Марка Бочарпса, чувеног јунака нз грчког устанка и Хајдук Вељка, највенег јунака пз српског устан ка и многе друге. Зашто не бп п ћнрнла н Методија? Г. Ризов тврди да су српскн владаоцп освојивши Макелонпју у средњем веку носнли тптулу „краљ Срба и Бугара”. Међутим наука не зна? о томе нншта. Хрватскп научнпк С. Љубнћ покупио је и наштампао све титуле српскнх владалаца средњег века па ни једне нема. какву Г. Рнзов помиње. Српски су се владаоци у Македонијп назпвалп „Цар Срба и Грка” а латински „1трега1ог Казаае е( Котап 1 ае”, а ТО је СаСВПМ нешто друго. Објективна истипа зпа. још п друге ствари. Опа зна да у бугарски цар Асен П освојивши 1230 г. Македонију од Грка у знак захвалностн Богу сазндао у својој престокици Трнову цркву Четрдесет Мученика и у њој наппсао да је „освојио земље грчку, арбанашку н с р п с к Тај натпис и сад стоји, њега К. Јиречек у својој исторнјп Бугарске помиње на два места. Чудо да Г. Рнзов за то пе зна. Г. Ризов се у корист Бугара позива п на Охрндску Архиепископију, коЈ‘а је постала за време бугарске владавине у Ма кедонији. То је истина, али византијскп псторик II. Г огора (№■(. Вумт. и 2 р. 15 а.еФ Вопп.) казује да је внзаит. цар Василпје П у многпм бојевима уништио бугарске завојочаче у Македонији и да је „оне који су у земљи (Македонији) о.цали прогнао у Доњу Мезију ка Дунаву”. Од тог доба (1143 г.) „објективна истина” не зна за всзу Охрндске Архиеписконије с Бугарпма а зна да је она била вечпто грчка црква, са грчким поглавицама, међу којима је по некад било и Срба, али нпкад Бугара. Г. Рнзов тврди да су у бугарској борби протнву грчке Патријаршије „Македонци узели братскога учешћа и да су је

војску нашнх Савезнпка, за жене и децу нашнх Савезнпка којп се сед боре у шанчевнма. # НемоЈ’те покушавати да будете потпуно без пшенпце, већ по кушајте да прођете са што мање. Мп ове годппе пмамо у пзо бнљу кукуруза; помешаЈ’те мало пшенпчнога брашна и умесите од тога хлеб. Стаће јевтниије, што је добро за вас. а још боље за вашу земљу. А можете Јшотребити и хлеб од овса, ражи пли јечма. Све су те врсте хлеба добре. Све оне помажу Америци да исхрани оне међу нашим савезнпцпма којп немају ни пшенпце, ни јеч ма, ии ражи, ни овса.

п оида сецпте кришке према по треби. Тако ће хлеб остати свеж докле год се цео не потрошп. Ове године имамо врло много кромпира. Кромпирп су одлпчна храпа, Ј‘евтинпји од пшенице, а по укусу су тако исто добрп. Многи рођенп Американци којп жпве на фармама никад не једу хтеба кад у јелу има кромппра. Уместо једне кришке хлеба поједите један кромпир. Чинпте ове сптнице сваки дан; на крају ћете видети да сте учинпли врло много за своју земљу. Чпните своју дужност ножем и виљушком, и опда можете спокојно оставптп да оста ло сврши војнпк са пушком и будаком за копање шаичева.

Зајам Слободе и штедња

одред Бугара пробио се иекако кроз наш пешачки ланац и избио у позадину! — Наједанпут чусмо бат ногу и вардање камења. Већ на пвпцп камењара, а према небу, почесмо да иазиремо силуете воЈ‘нпка. Бугарп! при викаше неки. — ПуцаЈ’! Море

нпсу

Нашп су! — Чекај!

прнвпкаше други. Али то све би некако брзо п из небуха. Одједном рупише на нас Бугари, као хнјене, без гласа н јава. Не испа лпше нп пушке. Напад Ј’е биз мучки. Препад је био, спгурно, срачунат на то да будемо зароб љени. — Видех шта видех. И са мо што наредих војницпма да по сваку цеиу склоие п спасу мптраљезе, а ми се већ пзмешасмз. Впдех кад Тома, у магнове њу, скопа пијук искрај ватре п свом снагом њпм тресну по глави првога који се беше устремпо на нас. Чу се прво туп ударац с фруском костп. Пнјук Ј’е бпз иашао место у глави крвника до

ним крвавпм потезом избриса једанаест вој‘ничких имена, док још крв шибаше из рана једана ест лешева! Већ пристпже једна чета пешадије у помоћ. Бугари беху одби јени. Мптраљези беху спасени и част јуначке једипице. А кад се јави крвава зора пза крваве Нице и Кожуха, затече јунака Гому Звпцера где лежи наузнак између десет бугарских лешева и борави вечни сан јунака са кр вавом рукои на разнетом п искц даном срцу. А кад освану божији дан, на мртвом лицу огледало се блаженство јунака, који је свој дуг у крвп тако часно платпо отаџбпнп. Очи му беху полуотворене, Ј'уиачке очи које се нп пред смрћу, смрт гледајући не затворише. Усне му беху раз вучене у лакп осмејак задовољ ства јупака који је био свесан своје дужности, а пспод белог реда горњих зуба што пх наткри љаваше мрка, гарава наусница

ушица. Бугарин паде као свећа —избијше крвава пепа! п леш љзсну о земљу. Мнтраље- Ето тако јуначки паде мој добзи затандркаше низ камењар. р П друг, каплар Тома Звпцер, Направи се гужва а чу вика и родом из села Раче из Иванове псовка. У моменту остадосмо, од Косанице у коју су му родите-

Почети сад са штедњом значи бптп мудар п вршптп дужност. Од Спднп Андерсона, члана Конгреса пз Минесоте.

Новаца п опет новаца треба пеопходно за рат. Новац не зна чп само топове, муницпЈ’у, лађе п аероплане; он значи и сву ону савршепост опреме, ораганизације, службе и брзпне, која ума н.ава губитке н ублажава патње, нензбежне у рату. Новац за подмирнваље ратних трошкова не може се добити једпно порезивањем, као год што се ни обнчна трговпна или пропзводња не може вршити са мо на основн готовог капитала. Мора се употребптп креднт кој'п представља имање заједно са будућом способношћу зараде, те да се огроман терет којн пада на малн број годпна распоредн на дужп ннз. Другпм речнма, да држава до ђе до тога новца опа га мора по зајмпти. Шта је природније и правнчније но да га позаЈ’ми од својих грађана? Држава не тра-. жи да јој поклоните новац потребан за вођење рата, она тражи да јој позајмите оно што вам претекне од зараде са интересом од три и по процента, и то

па обвезпице Зајма Слободе, ко-

ј'е су најбоља подлога на свету. Велим да позајмите оно што

вам претекне, Јер држава не желп да смањпте капитал који је потребан за паше предузеће. По требна је повећана производња у сваком послу, а она се не мо же постићп смањеним капиталом. Стога држава захтева, зпају ћи да ће од пас опет затражитп позаЈ‘мицу, да почнете шведитп ј’ош сад од свој‘с редовне зараде, тс да јој можете позајмнтп кад јој опет затреба. Кад имамо на уму да мп тражимо од младпх људн да се боре за земљу п да, ако затреба, учине п највећу жртву, зацело ниЈ’е сувише тражптн од оних којн остаЈ‘у код куће да позајме држа вп онолико колпко могу заштедпти од своје зараде, како би ти људи били људски опремљенн, и како бп њиховн губитцп и жртве били сведепи на најмаљу меРУ- Штеди^т још сад да би се могло узетшучешће у наредном из давању (Лвезница Зајма Слободе, кад га збјави мииистар Мак Аду, јесте Јнак и мудрости, и ро тековине, као што Ј’е свакога Американца

дољубља, I

и дужност

да заиема)

и Амерпк;,нке. Нико не треба

и ту дужност.

наших, само ја п Звпцер. Чини ми се, све је бнло и све се десило за време од Ј'едне једите секунде. Видим Тома размахује пијуком п. брани се. Мене двојнца, с леђа, беху већ скопчали за мпшице. Како ме држаху за мишице, могах десном руком кретати пз лакта те се маших револвера којп мп бејаше испод блузе за појасом. Протурих цев од револве ра испод левог пазуха. ОдЈ’екну пуцањ! — Леви се скотрља мртав. Ја се искоспх у лево и скресах Ј’едно за другим, два метка у прси ономе с десне стране. И он се претури. Док се ја браних ви дех око Звицера читаву гомплу. Он се брањаше н зваше у помоћ. Митраљези су бпли спасени. Вој ник Петар ђорђевић из Штулца, среза јабланачког, трчаше пут мене зовући ме и питаЈ’ући ме да ли сам жив. Звицер га позна по гласу и поче да виче: — Друже, бомбу! Имаш лп бомбу? — Свега једиу, али не могу од тебе — одговори Петар. — Шта ме жалиш! Удри! Од страшног бола стеже се ср це брату! Навреше сузе п лину ше низ образе и заиграше усне и јабучица! — Ужас! Зар брат брата п друг друга мора да убије?! — Мора! Шта чекаш?! — Зазујаше страшне речи у ушнма друга и брата. Рука стеже бомбу. — Опрости друже! — викну Петар. Један замах! Један страшан пуцањ — ехсплозија бомбс! На

С« ПОСВЕТЕ Е1РЈАКА

Српско Правос. Братство Св. Арх. Михаило одј. 71 у Депју, Ил. обавило је посвету свој’их Барјака 26. августа о. г. у друштвеној дворанн, на кој'ој’ је присуствовао госп парох Анто М. Јакшпћ из Ст. Лујза, Мо. На кон посвете барјака, братство је кренуло у дивној’ паради са му зиком па Френк Стафел Фарму где је одржаи друштвени Пикник. Захваљујемо се свима ниже потписаним друштвима коЈ’а не жалише труда пего присуствоваше и увеличаше пашу дпвну прославу. А то су: Друштво Св. Јован Крститељ бр. 103 СССС. из Кеване, Ил, Друштво Св. ђу рађ бр. 242 СССС. у Депју Ил., Друштво Словепскп Своб. П. 3 . бр°ј 3- и Словенска Потпорпа Једиота, број 59. На овој дј/чној забави дарнваше барјак^ ни же потписана браћа: Кум српског барЈ’ака Дамјен Вујаковић $130, кума Драгиља Вујаковић $5, кум амернканског барјака Душан Вујаковић $65, кума Драгиња Борота $5, барјактар српског барјака Петар Додош $6о, н барјактар америкаиског барЈ'ака Петар Мишчевнћ $30 По 30: Петар С. Вујанпћ по $25: Стеван Милетић; по $20 Милан Вучинић, Дмитар Рудић,» Стево Мирковпћ, ИлиЈ’а Рожи-| на ; по $10: ђуро Додош, Стаико! Кладарин, Станко Аралица; по| $5: Мплан Шурдан, Матија Но-Ј ваковпћ, Снмо Мплпћ, Јово До( дош, Танасија Борота, Душап | Вучинпћ, ђуро Тарпћ, Јован Мплетић, Никола Вукпчевић^. Ннкола Виленица, Матија Мплић’ Петар Мемићан, Никола Сужњевић, Стево Копуп, ђорђе Вујаковић Матија Миловановпћ, Васиљ Ратковић, Милан Медаковпћ, Јово Мпшић, Милан МаноЈ‘ловић, Стево Новако-

вић Јанко Вукадиновић, Нико- 1 ла Радетић, Тоница Жличарић, ^

љи досељеници, не знам сада тач но, да ли из Црн еГоре, да ли из Херцеговине. Рекох да сам бно на јунаковом гробу у новембру прошле године. Наредник Петар испри ча његову јуначку погибију. А сада, у пролеће, кад Ј’е пролеће његову вечну кућу покрило зеленим кровом п кад се по камењару око ње расцветала мајкина душица п размнрисали мпри сом иаде н љубавн једне старе мајке која чека сина да јој се вратн у загрљај — ево и ја крај његовзг гроба садпм овај стручак споменика — незаборавка, те да се не заборавп његово јуна чко пме и успомена на њега! Завршујућп оваЈ' наппс, бићу слободан да учпним један пред лог. Високу и камениту Чуку, па кој’ој’ се налази јунаков гроб, чнј’и је пад имао за последицу пад Битоља, —свн зовемо кота 1212. Наши топографи, тачним мерењем, утврдили су да је она висока, мислпм, 1438 метара. Ако Ј’е та безнмена чука раниЈ'е, док ниЈ’е била заливена иашом крвљу, означавана цифром која је представљала њену надморску внспну у метрпма — зар се она према имену Ј'унаковом, пз пош товања према њему н поштовања према јунаштву н пожртвова ња у опште, и ако Ј’е Тома имао најннжн чин у српској војсци — пе бн могла звати именом: То мина Чука илн Томпн Гроб?

Маја 1917. год.

Јелак.

Јова с Косова.

(Ратни Дневивк).

СтоЈ’ан Шолић, ђуро Петровић, Петар Тадић, Петар Сапковић, ђуран Ковачевнћ ; по $7: Словен ско Друштво броЈ' з ; по $5 : Јово Ана-нић, Мирко Цр-ч\>је-гI кола М. Вуксап, Стеван Миле- Н тић дарпво за своЈ’е кумче Ана Рожина, Јово Петровић, Глиго Бобера, Петар Батало, Васо Дра

кулпћ. Мојо Црнојеппћ, Мирко^ј

Кевић; по $4: Спмо Борота; Мн лан ДрагоЈ’ловић ; гго $3: П. Вујаппћ, С. Баић; по $2: Мићо До дош, Петар Сужњевић, Симо Добрић, ДамЈ’ап Кнежевић, Пе тар Новаковпћ Спмо Рогуља, Матија Богдановић, ђуро Злокас, по $5 С Новаковпћ, по $2 Ј. Миљевпћ, М. Јакпзић, Милош Јокић, Јово Шикања, Нпкола Вујановпћ, Игљатпја Вуксановић Стојан Зебић, Јово Драгојло вић, Петар Јасеповчанпн, Паул Барпћ, ИлиЈ’а Злокас, Стапко Шакпћ, Јован Мишчевић, Стево Немчевић; по $1.25: Антон Јермаи ; по $1: ђорђ Гатлпћ, Сто јан Петровнћ, Драгап Шаренгаћа, Стеван Бришевац, Тешо Штрбац, Никола Вуксановпћ, П. Грабић, по $2 Л. Божић, по $1 Д. Бапћ, Петар Цоњер, Стојан Зебић, Јоваи Милетпћ, Дмп т-ар Деветак, Тешо Вученовпћ, ђорђе М. Ковачевпћ, ђуро Клашња Нпкола Томашевпћ, Петар Кутлић, Јово Ракић, Милан БороЈ'евић, Миле Срнадер, Петар Виленица, Драгутпн Црнојевић; по 25 центи Болек Вашиљевски. Прпмљено за дар барјака $ 750 . 50 . Приход на пнкнику $519.50. Свега: $1270.00 Издано за барјаке и трошкове око ппкника $771.32. ОстаЈ’е чпста свота у корист друштва $498.68. Радујемо се да смо доживили оваЈ - велпки дан те подигосмо наш српски барјак за нашу бра ћу Србе. Зато браћо Срби н сестре српскиње уписуЈ’те се у наше савезе “Србобран” и “Слогу.’ Горе поменутој браћи захваљујемо из дубпне срца, желемо нм братскп узвратити. Петар С. Вујанић, председник. Петар Додош, тајннк.

Нова адреса српског послан ства у Вапшнгтону гласи:

8ЕК31АИ 1.Е0АТ1СЖ 1531 N« 1 * Натр|ћ1ге Агепие \Уа*ћтг«оп, Р. С