SRĐ

— 195 —

IV. Хаџи-Халил-ага је на путу умро. Остале хаџије су се вратили кући. У њиховијем кућама је све гаемно и весело. Својта долази, честита хаџиницама приспјеле путнике; ту се часте —■ пије се кахва и лимунада, пуше се цигари, собе су од дима загушене, и хаџинице су се за вријеме оне туге продуханиле, дјецу загушује дим те кашљу, а rio гдје које и од њих одбија из уста духапске димове; — све је рахат (весело). Неке долазе, неке полазе, хаџинице их до авлијскијех врата прате, е њима се поздрављају: »идовале, и довале!« (Збогом, збогом). Оне им одговарају »и сахадиле!« (Пошле с Богом). Друге их на вратима сретају, питају се, честитају им хаџијнски долазак и њихово здравље. А шта нам ради Хаџи-Халил-агиница ? — Она сједи у одаји тужна и жалосна. Коне и друге јој долазе, разговарају је: »Моја секо, он је Алах му рахметиле (Бог да му прости) прави хаџија, — а мријети је свакако, неко прије, неко посље; сви ћемо тамо«. И ту се пије кахва и пуши духан. За неколико дана обилазе је, тјеше и разговарају, а посље? све иде по староме реду, као да није ништа ни било. V. У С . . . . свако зна да је Хаџи-Халил-ага умро, жена му је остала млада удовица са нејакијем дјететом, па и оно је женско, а након свега тога она је миразача (богата). Тај глас доприје и до М , почеше је неки и просити, она се у први мах томе зачуди, шта тај свијет мисли ? угледали мираз, а не зиају да се она не мисли више удавати. Посље се окрену и у ње памет друкчије. У кући не има мушке главе, па је са свијем покорно; треба то, треба ово, ко ће купити? за свашто треба другога молити. Хаџијина се смрт при кућнијем потребама заборави. Дође просилац и из М , чуо је и он да је остала мамур (богата) удовица, а он и јест удовац. Њезиној је кћери 7-8 година а његову сину што му је остао од нрве жене