SRĐ

— 677 —

тога, у овоме ее придатку, њемачким словима писану, опажа оо каткад уврштаваље латинеких слова. То се уметање латинских слова срета и у Вилхелмову писму 12 јула 1815, а то ћемо исто видјети и ниже у Примједбама на спис под 2. ј. то јест адреса за пошту. Њу је бездвојбепо писао Копитар. Не само да су у адреси њека значајна латииска слова Коиитарева, него. у своме власторучном писму Вуку (штампапом ниже под 3) сам каже како му шаље Гримову окружницу. А Beli видјесмо иа више да је у саму окружпицу сагпуту попут писма био уложио речено своје писмо. Искључнвим погледом на штампану окружпицу, већ је на вшпе наговијештено да је она даиас постала ријеткоет. И доиста, и ако је била штамнапа и разаслана сготинама а можда и хиљадама примјерака, дап даиас су јој позната само три егземплара 1 ), којпма се ево прндружује овај мој као четврти. Ја сам имао прилике сличити мој примјерак са оним што издаде Густ. Хипдрихс у Гримовим Омањим Спиеима. Садржај је овога преиздапог егземплара истоветан са мојим. Ипак у препздању запазих ове разлике: и. Mo] је егземплар штампаи готиком, док је опај у Kleinere Schriften (VII. 593-595) иреокренут па латинпцу, као што је и овај у »Срђу«; — b. У 4.ом ретку тога егземплара има пред ријечи Vorfahren, ријеч „ehrliche", док је опа у паведеној књизи испуштепа; — с. Ријечи еу sey, seyn у моме егземплару (ретци 9. 33. 36) још по староме начииу са у, док је ово слово у реченој књизи већ замијењено са данашњим i (sei, sein). 2. Од Грима. без датума (ипак између 2 априла и 12 маја 1815) Показ најобичнијег градива народних пргтовиједака. Anga.be der gewolinlichsteu Marchenstoffe. 1. Vielerlei Sngen vom Fuchs und T Volf): Der Fachs betnigt den Wolf — m.ncht ihn /.nrn Monch — lockt ihu ') Grimm's Kleinere Sehriffceu VII. стр. 503-593 у примједби. Која je год рпјеч курсивом штампана она је у чзворном рукопису подвучена.